Магија џез галаксије

Нишки Jazztet (Милан Здравковић, Владан Караџов и Дарко Којић), Драгослав Фреди Станисављевић и Марко Ђорђевић (трубачи Биг Бенда РТС-а), италијански саксофониста Франческо Сантучи и дама која пева џез, Варвара Анастасијевић с једне, и расположена публика с друге стране, учинили су све да синоћни концерт у Дому културе у правом смислу речи буде Џез самит.

Побројани музичари на сцени и публика (не тако бројчана као на неким другим музичким садржајима) показали су све вредности и емоције које ствара џез, уметнички феномен 20. века.

‒ Постоји једна универзална ствар која ево траје читав век, а то је џез музика. Ми смо стварно поносни на то што покушавамо да на неки начин и едукујемо публику о нечему што се свирало некада давно. Сама чињеница да смо ми овде са вама и да сте ви овде са нама што је најважније, говори у прилог томе да та музика има свој живот и да њу нису прегазали неки нови трендови ‒ рекао је Милан Здравковић из Нишког Јazztet-a на почетку концерта.

Он је додао да је идеја била да Јazztet не носе нити људи нити имена, већ принципи и поштовање према музици. А тим принципима, како је нагласио, желе да едукују „нове клинцеˮ који се усуђују да крену тим путем.

Након седамдесетоминутног путовањa џез галаксијом које је оплеменио и вокал Варваре Анастасијевић, сјајни музичари су уз обавезан бис испраћени овацијама.

‒ Концерт је био веома узбудљив. Могао сам да осетим праву повезаност са публиком која подржава оно што свирам и то ми је веома важно ‒ рекао је за наш портал италијански саксофониста, композитор и аранжер Франческо Сантучи. ‒ Џез данас пролази кроз један чудан период, пун утицаја других музичких праваца. Млади музичари могу истраживати и комбиновати различите правце са џезом, али је веома важно задржати традиционални звук ‒ закључио је наш саговорник.

Подсетимо, прошле године је у Алексинцу гостовао Биг Бенд РТС-а као увод у 13. Интернационални сусрет џез музичара „Наисус џез фестˮ. Овај фестивал је основан 1981. године а тада је, остало је забележено, велики допринос дао ондашњи Раднички универзитет, претеча Центра за културу и уметност.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

twenty + 5 =