Лични став: Срамотно, снег опет „изненадиоˮ путаре, а и нас

Већ неколико дана, скоро са поузданом прецизношћу, метеоролози најављују хладан талас и појаву слабих падавина код нас са појавом ледене кише и снега у вишим пределима. И овога пута наше службе као да није много интересовала ова најава или су можда уживали у додатном дану празниковања који им је подарен од стране државних послодаваца на препоруку Владе. Било како било, и овог пута и овако мале падавине су нас, на неки начин, изненадиле и доста отежале саобраћај. Додуше, све смо то ми правно покрили, у смислу одлука да интервенција почиње након престанка снега и, ако се не варам, да је дозвољена и одређена дебљина снега. Снега да, али леда вероватно не. Ипак можда је рационалније било посипати со на почетку падавина.

Но то је само лично запажање једног возача, који је уз лагану вожњу између 40 и 50 безбедно стигао на циљ и успут фактографски бележио одређене догађаје који осликавају многе односе у нашој заједници. Поласком из Гредетина аутора ових редова дочекао је мокар коловоз, али без леда за пријатну вожњу.

Већ на следећој деоници, тамо где нам вечито теку бујичне, а и отпадне воде, поледица које има и на висоравнима. Како се спуштамо ка Морави пут је све тежи, нарочито између Трњана и Доњег Адровца.

Очито да Трњанцима није помогла ни чињеница што у њиховом селу живи председник и што сваког дана, некад и више пута, пролази том деоницом. Већ од Доњег Адровца до Житковца друга прича. Нема леда, а ризле има да се и лопатом товари.

Додуше успут је било и гомилица, вероватно насталих приликом чишћења одређених растурача, јер смо у Прћиловици видели камион који се паркира и путара који је нешто радио са лопатом. Очито да она ни у 21. веку није превазиђено оруђе.

Затим од Житковца до улаза у Алексинац, а ту деоницу државног пута одржавају Нишлије, углавном поледица и примећује се да је со селективно посипана. И у таквим условима један „паметанˮ возач претиче возило које се кретало око 50 километара на сат, што је сасвим довољна брзина сходно условима на путу.

На улазак у сам град и кроз најважније улице, из неког разлога, ни трага од снега и леда. Вероватно је заслуга путара, не верујем да је у питању знатно нижа температура. Е сада сами извуците поуке о нашој одговорности, о раду јавних служби, о томе где се фаворизује живот и где треба живети. И најважније, какве поруке шаљемо будућим генерацијама које треба да нас наследе на овим просторима. За сада као да не виде себе на деоници коју смо описали. Зашто? Свако од нас треба да нађе одговор, ако није и сувише напорно у надолазећој ери када неки мисле да наш мозак треба да замени вештачка интелигенција.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

nine − four =