Ovakve vremenske prilike ne pogoduju ranim i srednjestasnim sortama trešnje, jer zbog padavina može doći do masovnog pucanja pokožice ploda. U zasadima neštićenim od pucanja plodova šteta u komercijalnom smislu može biti totalna. Na ovaj problem voćara ukazuju i iz PSSS Niš, uz preporuku kako izbeći neželjene pojave u zasadima. Interesantno da su sorte tvrđeg mesa podložnije pucanju.
Pucanje plodova trešnje je jedan od najvećih problema u gajenju trešnje, posebno u područjima sa većom količinom padavina u periodu sazrevanja plodova. Ispucali plodovi nisu pogodni za potrošnju u svežem stanju, a veoma su podložni i pojavi truleži.
Do pojave pucanja ploda trešnje dolazi usled prevelike količine vode u plodu. Voda u plod dospeva putem korena ili apsorpcijom vode kroz pokožicu ploda. Do pucanja pokožice ploda dolazi i usled povećanog hidrostatičkog pritiska u ćelijama ploda, zbog povećanog usvajanja vode, jer pokožica ploda nema mogućnost rasta i rastezanja.
Sorte tvrđeg mesa su podložnije pucanju od sorti mekšeg mesa. Sorte sa srcolikim ili bubrežastim oblikom ploda češće pucaju oko peteljkinog udubljenja, jer se u njemu zadržava veća količina vode. Krupniji plodovi su osetljiviji od sitnijih.
Pucanje ploda može biti različito, u obliku kružnih ili polukružnih pukotina oko peteljke, oko vrha ploda ili sa strane ploda. Pukotine su najčešće duboke i nepravilnog oblika.
Smatra se da na pucanje ploda trešnje utiču faktori spoljašnje sredine i genetske osobine sorte trešnje koja se gaji. Od faktora spoljašnje sredine posebno su značajni količina i raspored padavina u toku zrenja, temperatura vazduha kao i tip zemljišta i količina vlage u njemu. Od genetskih osobina sorte koja se gaji značajni su: krupnoća ploda, čvrstoća mesa, anatomska građa pokožice, osobine kutikule, veličina i gustina stoma, osmotska koncentracija soka ploda, faza razvoja ploda.
Mere za sprečavanje pucanja plodova:
–izbor manje osetljivih sorti – pošto ne postoje sorte 100% otporne na pucanje plodova preporučljivo je gajiti više sorti u zasadu;
–fizičko uklanjanje vode sa plodova – stresanje vode sa stabala, ručno-kod mlađih stabala ili korišćenjem atomizera koji duvanjem vazduha vrše odstranjivanje vode sa plodova;
–pokrivanje zasada – najskuplja metoda kojom se dobijaju dobri rezultati u pogledu prinosa i kvaliteta ploda. Nedostaci ove metode su što je temperatura ispod ovakvih pokrivača suviše visoka pa dovodi do pojave ožegotina na listovima, a povećana vlažnost vazduha ispod pokrivača povećava rizik od pojave gljivičnih oboljenja.
–hemijsko tretiranje stabala – tretiranje stabla mineralnim solima: od mineralnih soli najčešće se koriste soli na bazi kalcijuma, jer kalcijum ojačava ćelijski zid i smanjuje propustljivost kutikule za vodu. Najčešće se koristi kalcijum-hlorid (CaCl2) u koncentraciji 0,35-1 odsto. S prskanjem se započinje 3-4 nedelje pre vremena očekivane berbe u intervalima od sedam dana.
Antitranspiranti (voštane emulzije, prekrivaju plod u vidu filma-sprečavaju ulazak vode u plod, ali istovremeno sprečavaju i odavanje vode transpiracijom), okvašivači (utiču na razbijanje kapljica vode što omogućava brže isparavanje, a time i manju apsorpciju vode od strane ploda).
Tanja Živković, PSSS Niš