У Центру за културу и уметност данас је одржана последња креативна радионица у оквиру зимског циклуса „Распуста за Џ”. На овој радионици деца су била у прилици да се упознају са старим, помало заборављеним обичајем кићења свадбарског колача – саборника, али и да и сама учествују у декорацији.
Двонедељни програм „Распуста” подразумевао је свакодневне радионице које су имале за циљ да децу – полазнике упознају са нашом традицијом, старим занатима и обичајима. Деца су имала прилику да праве сувенире израђене од платна, вунице, кукурузовине итд.
– Током свих радионица било је присутно сваког дана негде двадесетак деце и врло смо задовољни и посећеношћу ‘Распуста за Џ’ и реакцијама деце и родитеља, наравно и наших радионичара. Данас смо организовали и изложбу дечијих радова насталих током радионица – каже за наш портал директора Центра за културу и уметност Маја Радоман Цветићанин.
Саборник је ритуални хлеб, а прављење саборника свадбени ритуал који показује окупљање једне породице око нечега. Саборник значи сабрати, он је симбол свадбе и заједништва. Некада давно правио се и у младиној и у младожењиној кући. На девојачкој и момачкој вечери девојке, најчешће сестре или другарице младожење или младе, би се окупиле и онда би девојка која је неудата и има живог брата замесила тесто.
– То је један од ритуалних хлебова каквих имамо налик славском колачу. Иначе у српској традицији је много ритуалних хлебова, практично за сваки обичај, за сваки празник Срби су месили хлеб. Жито је најзначајнија намирница у прошлости, увек га је било и баш због тога што је у кући увек било брашна могли су увек да се направе ритуални хлебови, самим тим и саборник – објашњава професорка Радоман Цветићанин.
Након што се тесто испече, момци би обично припремили четалу. Четала се сече са родног дрвета и требало би да има три или пет грана. Потом би је момци однели девојкама да њоме украсе саборник. Саборник се обично украшавао новцем – метални новац би се стављао у јабуку на врху четала, док би се папирним новцем китиле гране. Обично је те вечери новац следовао девојкама које су правиле саборник, а онда оне на дан свадбе тај саборник продају старом свату, најчешће ујаку младожење. На крају би стари сват растурио саборник изнад глава младенаца, поломио тај обредни хлеб што би означило завршетак обреда свадбе.
Фотографије са последње радионице можете погледати на Фејсбук страници Радио Алексинца.