Из прошлости: Свештеник „поштован” и од комуниста

Алексинац је средина у којој су рођене или стасале значајне личности за развој целокупне државе Србије. Дуго година, из различитих разлога, ови умни, вредни и заслужни људи били су заборављени. У последњих неколико година као да се тај тренд мења, па ликови неколицине њих наћи ће се на муралима који ће бити осликани на истакнутим градским зидовима, а ове године Центар за културу и уметност припрема календар за 2021. годину на коме ће се наћи 12 знаменитих алексинчана.

Ptora Stevan DimitrijevićМеђу њима биће и Прота Стеван М. Димитријевић, рођен 22. јануара 1866. године у Алексинцу, а преминуо 24. новембра 1953. године у Београду. Он је оставио неизбрисив траг у духовном и друштвеном животу. Био је професор и један од ректора чувене Богословско-учитељске школе у Призрену и то у два наврата, од 1899. до 1903. и од 1911. до 1920. године. Један је од оснивача и први декан Православно-богословског факултета у Београду, формираног двадесетих година прошлог века, где Прота постаје први професор Историје Српске православне цркве. О обиму његовог просветног деловања указује чињеница да је био професор петорици српских патријарха и двојици светитеља. Световне и духовне мудрости од њега су сазнавали поглавари Српске православне цркве – патријарси Варнава, Гаврило, Герман и Павле, а недавно упокојеном патријарху Иринеју био је председник испитне комисије на матури у Призренској богословији. Учио је двојицу светитеља – Николаја Велимировића и Јована Шангајског.

Прота Димитријевић никада није заборавио свој родни Алексинац. По мишљењу историчара Зорана Стевановића, Прота не само да је једна од најзнаменитијих личности наше општине, већ и српског народа. По њему, он спада у ред највећих локал патриота пошто је увек и у свакој прилици долазио овде и помагао је свој родни град. Овај алексиначки професор историје каже да је Прота Стеван Димитријевић задужио Алексинац.

− Прво, поклонио је њиву тадашњој Учитељској школи на којој се данас налази техничка школа која с правом носи, то морамо да истакнемо, његово име „Прота Стеван Димитријевић“. Друго, на старом алексиначком гробљу прота Стеван је подигао храм , то је храм Светог Арханђела, који је био његова крсна слава. Тај храм је украсио најлепшим фрескама које су заправо копије наших средњевековних фресака из манастира, а радили су их најпознатији руски мајстори између два светска рата. Исти они који су осликавали краљеву цркву Светог Ђорђа на Опленцу. Он је са њима путовао у Високе Дечане, путовао је у Грачаницу, свуда и манастир Бањска.Од туда је преузимао,показивао им је фреске које је желео да они осликају овде у његовој цркви − објашњава Стевановић.

Црква Светих Архангела, задужбина Проте Стевана Димитријевића, се налази у централном делу старог гробља у Алексинцу, и саграђена је 1931. године, а освештена је исте године 22. новембра. Његова жеља је заправо била да се ту сахрани, што су власти и црква испунили. Стевановић посебно указује на поштовање које је указано Проти на његовој сахрани.

−Био је то велики испраћај. Чак су и ђаци учитељске школе били на његовом погребу. Не смемо заборавити да је то време само неких осам година после Другог светског рата, када су комунистички окови били изузетно тешки, када су били лоши односи између државе и цркве. Народ и власт изузетно знају да цене дела и улогу проте Стевана Димитријевића и зато су га на достојанствен начин испратили. Ја сматрам да је он свакако један од најзначајнијих Алексинчана који се родио у овом граду, живео за њега и на крају је у њему и сахрањен − закључује професор Зоран Стевановић, тренутно најбољи познавалац историје овдашње средине.

 

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

twenty − two =