BRDJANKA

Iz istorije: Kod Aleksinca zaustavljena kuga

Aleksinački karantin bio je značajna institucija kada je granica Srbije i Turske bila na ovom području, o čemu smo pisali u tekstu Aleksinac kroz istoriju: Branio Evropu od zaraznih bolesti. Istorija nas još podseća kako je kuga zaustavljena baš kod Aleksinca, što je i tema ovog napisa.

Pošto su karantinske zgrade u Aleksincu, koje su izgrađene 1836. godine, bile nedovoljne za broj putnika koji je prispevao u karantin i zbog karantinskog perioda koji se stalno produžavao, pristupilo se dogradnji karantina 1837. godine, a radovima je rukovodio Avram Petronijević.

Po naređenju kneza Miloša, Avram Petronijević je izgradio novi drum pored Južne Morave da bi putnici ulazili sa južne strane u karantin čime se izbeglo ulaženje putnika u Aleksinac jer do tada da bi putnici sa severne strane ušli u karantim morali su najpre da uđu u Aleksinac.

Kada se kuga pojavila u Nišu karantinski period u Aleksincu podignut je u avgustu 1837. godine na 21 dan. Međutim kada su turski nizami (redovni vojnici) koje je dr Herman Majnert, nedovoljno iskusan, oslobodio daljeg izdržavanja karantina u Aleksincu i dozvolio im da otputuju za Beograd, preneli kugu u Ražanj i Jagodinu, karantinski period je u avgustu 1837. godine podignut na 42 dana. Kuga je iz Ražnja i Jagodine preneta u Paraćin i neka susedna sela.

Mesta u kojima se pojavila kuga bila su izolovana i opkoljena stražom tako da niko nije mogao u njih da uđe ili da iz njih izađe.

Na molbu kneza Miloša, austrijske vlasti ustupaju Srbiji dr Karla Nađa, izuzetno energičnog i sposobnog lekara, kao i više činovnika Zemunskog karantina, jer je borbu sa kugom na granicama Srbije, austrijska vlast smatrala posebnom zaštitom za svoju zemlju.

‒ Dr Karlo Nađ je od kneza Miloša dobio ovlašćenja da preduzme sve mere koje smatra potrebnim za suzbijanje kuge, a vlastima je preporučeno da mu se u svemu pokoravaju ‒ objašnjava nam aleksinački profesor istorije Zoran Stevanović. 

Energičnim merama dr Nađa i kneza Miloša kuga u Srbiji suzbijena je već u septembru 1837. godine pa je karantinski period smanjen na 21 dan.

Prema izveštaju dr Karla Nađa od 20. novembra 1837. godine, u svim zaraženim mestima u Srbiji razbolele su se od kuge 243 osobe od kojih su umrle 192.

‒ Ovaj broj je veoma mali u odnosu na broj umrlih od kuge u Turskoj. U avgustu i septembru 1837. kada se kuga pojavila u Srbiji i bila suzbijena u Srbiji, ona je u Turskoj uveliko odnosila žrtve. Glavnu ulogu u toj borbi imao je karantin u Aleksincu i njegovi lekari: Herman Majnert i Antonije Slavuj – kaže Stevanović. 

Naslovnu fotografiju starog Aleksinca ustupio profesor istorije Zoran Stevanović

 

Postavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

eighteen + 2 =