И поред Мораве живе стогодишњаци бистрог ума

Иако је територија општине Алексинац географски далеко од такозваних „Плавих зона”, места у свету чији становници имају најдужи животни век, неколико овдашњих насеља може се похвалити мештанима који су дочекали дубоку старост. У време када не живимо баш здраво, чињеница да међу нашим суграђанима има стогодишњака звучи охрабрујуће.

За поклонике који сматрају да храну претежно треба јести из сопствене баште то је сигнал да узоремо наше напуштене оранице и прионемо на производњу здраве, домаће хране. Шта је заиста посреди и који је „лек” за дуг живот научници деценијама покушавају да открију. Можда би требало проучити и живот наших мештана који су и без превелике науке успели да заокруже цео век.

Једна од њих је Славка Стефановић из Трњана која је баш на Савиндан, протеклог петка, одувала стоту свећицу на својој рођенданској торти. Јубиларани рођендан баба Славки честитао је и председник општине Далибор Радичевић. Тим поводом на званичној страници општине написано је да је ова старица која има шесторо праунука и четворо чукунунука и даље бистрог ума и веселог духа.

Председник општине у посети код бака Славке; фото: Општина Алексинац

Још један пример дуговечности долази нам са другог краја општине, у селу Банковац, где живи стогодишњи Вукашин Младеновић. Он је свој стоти рођенда прославио новембра прошле године, а његов јубилеј био је и повод мештана да започну акцију прикупљања средстава за изградњу цркве у селу. То показује и Вукашинову посвећеност вери, а научници који су истраживали „Плаве зоне” кажу да је већина испитаника који су дочекали дубоку старост била део неке духовне заједнице. Реч је о пет насеља са најстаријим становницима на планети – Никоја у Костарики, Сардинија у Италији, Икарија у Грчкој, Окинава у Јапану и Лома Линда у Калифорнији.

Поред духовности, научници су дошли до закључака и истичу као најважније умереност у храни, односно јести 10 одсто мање калорија од препоручених, јер то успорава старење. Још једна од кључних ставки за дуг живот, по писању научника, је и социјална повезаност, а и довољно вежбања током дана могла би, по студијама, бити једна од тајни дугог живота. Дуг животни век становника Икарије наука повезује и са конзумирањем неколико шољица чаја и кафе дневно.
Поједина истраживања показала су да неки људи једноставно имају такав имунолошки систем који им омогућава да се опораве од болести и да доживе екстремну старост.

Деда Вуле и Деда Мраз; извор фотографије: Чувари Турије Банковац

Један знаменити Алексинчанин др Милан Пецић, који је живео 94 године, у својој аутобиографији забележио је да га је и поред обиља стреса дуго у животу одржала умереност. „Нисам никада пушио, ракију нисам пио а у пићу вина био сам умерен, ретко када сам остао у друштву дуже ноћу или до зоре. Тако умерено живећи, дочекао сам и велику старост – писао је у својој 92. години.

Др Милан Пецић

Шта од наведених фактора заиста доприноси дугом животу, а када генетика игра главну улогу, питања су за науку, нама остаје да неку од научних претпоставки уврстимо у свакодневну животну праксу јер не може да шкоди, а свакако доприноси квалитетнијем животу.

Извор насловне фотографије: Чувари Турије Банковац/Општина Алексинац

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

four × five =