Vanredne mere koje su na snazi i nakon ukidanja vanredne situacije uticale su na obeležavanje Markovdana, gradske slave. Izostalo je masovnije okupljanje, pa nije bilo tradicionalnog nošenja litije kroz glavnu aleksinačku ulicu. Slavski kolač crkve ovoga puta presečen je u porti crkve Sveti Nikola, umesto na temeljima crkve posvećene Svetom apostolu Marku, koja se gradi na Brđanci. Kolačar ovogodišnje slave bila je Stanče Čurilović.
Po već ustaljenom običaju i ove godine u porti svetinikolske crkve obavljeno je rezanje opštinskog slavskog kolača uz prisustvo predsednika opštine Nenada Stankovića i zamenika predsednika Čedomira Rakića, kao i nekoliko članova Odbora za obeležavanje praznika, istorijskih događaja, godišnjica i jubileja u opštini Aleksinac. U porti se našlo desetak vernika koji su prisustvovali celom događaju.
Sveštenik Aleksandar Srnić je podsetio prisutne na značaj događaja kada je Hristos dao svojim mučenicima hleb i vino, rekavši „uzmite, jedite, ovo je moje telo i to činite za moj spomen”.
‒ Negde nam je rekao da mi na taj način postajemo deo jednog tela, tela Hristovog, jednog korpusa, kako bi se to na latinskom jeziku reklo. Biti deo jednog korpusa, zapravo znači da budemo uvek jedni uz druge, jedni sa drugima i jedni za druge. Samo na taj način Bog će nam dati blagoslov i svako dobro u životu. Ako smo mi razjedinjeni, ako smo rasuti na sve strane, ako svak negde štrči na neki svoj način, onda ništa od nas. Onda nam ni molitva, ni post, niti bilo kakva druga situacija ne pomaže. Neka nam Gospod Bog da da se uvek, kada proslavljamo ovakve svetkovine i kada se nalazimo jedni sa drugima, sećamo toga ‒ kazao je Srnić, upozorvši da ako se to ne desi onda ni Božji blagoslov neće naći svoj način da se ovde ostvari.
On je na kraju poželeo da današnje upućene molitve daju smirenje i razboritost svima nama koji živimo na ovom prostoru.
‒ Neka nas Gospod blagoslovi upravo molitvama svetog jevanđeliste Marka i da milost, život, mir, zdravlja i spasenje svim ljudima koji ovde žive, svima onima koji vode ovaj grad, da im da i snage i potpore i razboritosti da mogu to da čine na pravi način. A svima nama koji ovde živimo da da i smirenje i da uvek možemo da razumemo jedni druge i budemo tu jedni za druge ‒ završio je Srnić.
