Горан Васић из сврљишког села Белоиње годинама се бави сеоским туризмом. И да је прави мајстор у овом послу осећа се одмах, јер без да пробате домаће специјалитете од млека, меса, воћа и поврћа не дозвољава да напустите његов уредно уређен дом. Да има велику подршку супруге у овом послу одмах се види и право је задовољсто дегустирати храну коју је она припремила. И ту није крај пријатним изненађењима. Убрзо смо имали задовољство да упознамо правог Француза, који течно говори српски, након завршеног курса језика у Нишу.
‒ Имамо једног Француза који је ту код нас већ дванаест, четрнаест месеци. И он је како каже задовољан. Он то што је доживео овде, он је о таквом животу сањао у Француској и шта ја могу да кажем када он каже да му је овде лепо. Њему је ово нешто што нигде није нашао. Он је прошао и Африку, и Северну и Јужну Африку. Европу нормално зна целу, али каже то што је у Србији доживео то нема нигде ‒ почиње поносно своју причу наш домаћин.
Он нам још и каже да му се у Србији највише свиђа што су људи прво још људи, јавља се свако свакоме на улици када га сретне и каже му добар дан. Људи се поштују и дан данас, као људи.
‒ Онда, највише му се свиђа наша храна, јер ово је баш најприродније, буквално као да је нека еко храна. Ништа није хемијски третирано, ништа није органски лоше урађено, или да је неком хемијом то натерано да порасте. Не, ово је најприродније нешто што се код нас дешава, то је најприродније – описује Горан зашто се госту Французу свиђа његова храна.
Међутим, Французу никако не прија наш однос према животној средини и не може да се начуди нашој немарности. Замера нам само екологију и ништа друго.
‒ Сви мисле да ће поток да однесе ђубре код неког другог, а не да ће да остане пред његововим двориштем. И он иде сирома чисти поред потока, кроз поток, онда зове председника општине да дођу комуналци да одвезу тај отпад, да га скалдиште где му је место, а не да буде на улици или у потоку. Иде за мном и по снегу сакупља пикавце и ставља у џеп, и каже: „Ми смо чудо од људи, безобразни смо свиˮ ‒ препричава догађаје овај сврљишки домаћин, мало у шали, али и сам свестан да тако не би требало да буде.
Овај Француз није желео за медије да говори, али у разговору сазнајемо зашто воли да оде у Београд и Нови Сад, али да му више прија опуштен живот у Нишу, жели да отвори своју агенцију и почне да ради из Србије, пошто је дизајнер звука и са радним искуством у једној значајној париској медијској кући и слично. Из његовог окружења сазнајемо да га је пут нанео у околину Сврљига наводно што је у детињству имао дадиљу из ових крајева и да сада, наводно, има девојку у Нишу.
А да је Горан Васић занимљива особа и прави представник релаксирајућег сеоског живота сазнаћете ако послушате видео запис објављен на порталу АРС Видео.