Tokom 25 godina u pozorištu, Dragoslav Ranđelović – Ranđa, ostvario je preko 50 pozorišnih uloga i potpisao 32 režije. Debitovao je ulogom inspektora Tritona u vodvilju „Kidaj od svoje žene” 1992. godine, a kasnije su se ređali nastupi, režije i produkcije u „Teatru 91”, Hercegnovskom pozorištu, „Teatru plus”, ćuprijskom pozorištu, trupi „Dragoslav”, „Krsmancu”… Pored niza drugih, osvojio je i najznačajniju nagradu u pozorišnom amaterizmu – Zlatnu masku, nagradu za režiju na Festivalu komedije u Novom Bečeju, a SO Aleksinac dodelila mu je „Oktobarsku nagradu” za doprinos kulturi.
Ovih dana, osim obeležavanja četvrt veka pozorišnog stvaranja, ovaj diplomirani psiholog iz Aleksinca, proslavio je radno i 23. godišnjicu izvođenja monodrame „Ne pucaj, bre” u režiji Juga Radivojevića. Ovo je bio lep povod za kratak razgovor sa glumcem.
Svi jubileji nose sa sobom pomešana osećanja i sumiranje ostvarenog, ali i propuštenog. Koja osećanja i utiske nosi jubilej Vaših 25 godina na sceni?
– Pomešana osećanja. Radost zbog tolikog broja očiju koje su me pratile na sceni i slušale misli koje sam izgovarao, ali i tuga zbog toga što je sa svakim danom sve manje vremena da te ljudi čuju i na kraju čuđenje „kad pre prođe ovih 25 godina”… Bogastvo su velika prijateljstva sa ljudima iz pozorišnog sveta, zatim tu je radost što sam uspeo da zadržim oduševljenje pozorištem jednog istinskog amatera, ali i ljubav prema pozorištu koju sam uspeo da prenesem mlađim generacijama. Ali ima i osećanja krivice prema porodici koja je tu moju ljubav hrabro istrpela.
Ceo intervju možete pročitati u novom broju AL novina!