Ако у трговини наиђете на мед по цени између 500 и 900 динара, будите сигурни да се иза тога крије фалсификат, тврди председник Савеза пчеларских организација Србије др Родољуб Живадиновић. Он истиче да је нереално да, имајући у виду све трошкове пчеларске производње, цена у маркетима буде нижа од оне коју нуде произвођачи.
Он појашњава да коначна цена у трговинама због паковања, пореза и зараде мора да буде скоро три пута већа од производне, а она је сада око 3,5 евра. Највероватније, када је у питању мед од 600 динара за килограм, ради се о фалсификату, који се увози по цени мањој од два евра.
– У нека срећна времена, када није било свих ових криза, малверзација, политичких игранки и геополитичких стратешких процеса који иду у негативном смеру већ дужи низ година, тада се знало откупна цена меда, не говорим само о Србији већ о читавој Европи, ако је била икс у трговини је морала да буде три икс. Други икс узима онај ко то пакује јер покрива трошкове, трећи икс узима трговац и држава за порез и ту се прича завршава. Све док то није тако не можемо да се похвалимо да је тржиште уређено колико год то некоме звучало чудно – истиче наш саговорник и додаје да се квалитет меда једино контролише у Аустрији и Италији.
Прави мед тешко до потрошача због фалсификата
Због свега тога пчелари су се нашли у финансијском проблему јер свој производ не могу да продају по реалној цени. Прави мед, наводи Живадиновић, пчелари не желе да дају по тржишној цени која је невероватно ниска. Код пчелара на територији ширег окружења Алексинца реална цена је од 1.200 динара, а продаја меда испод те цене није препоручљива.
– Има и оних који продају по 1.000 и то је реална цена. Значи говоримо о стању на тржишту. Они који продају мед по 1.000 динара врло брзо ће да схвате да су уништили своје пчеларење са том ценом јер не могу да створе никаква средства да могу даље да улажу у развој пчеларства, а и у подизање квалитета. Једноставно то морају да схвате и потрошачи и пчелари, јер и једни и други радимо, али знате како, ако радимо посао који ће пропасти, узалуд га радимо – истиче.
Председник СПОС-а Родољуб Живадиновић познат је по томе што у својим изјавама не штеди оне који пласирају јефтин, фалсификовани мед и тако угрожавају пчеларство. И у интервјуу за АЛПРЕС изнео је оштру критику на рачун трговина које, како каже, не воде рачуна о потрошачима.
– Ако видите цену од 500, чак и 900 динара, верујте да је, не сумњиво, него треба бежати не од тог меда, него од те трговине далеко. Јер такви трговци тиме што набављају такав мед, који није мед, најбоље показује потрошачима да о њиховом здрављу уопште не мисле, да их потрошачи не занимају. Јер да их занимају они би набављали квалитетан мед. Ако хоћете шећер, па немојте трошити ни тих 400, 500, 600 динара, идите лепо купите килограм шећера, скувајте га с водом и направите нешто што личи на мед, ако вам је већ до тога. Зашто бисте купили за 500, 600 динара, уместо да килограм шећера платите стотинак динара – категоричан је наш саговорник.
Никог не занима квалитет, трговине пуне хемије
Европска комисија је пре више од годину дана, по Живадиновићевим речима, објавила резултате свог истраживања где је егзактно написала да скоро 50% меда који улази у Европу није мед.
– И да ли мислите да је неко нешто предузео? Нико ништа. Само Аустрија и Италија и нико више. Како каже председник мађарских пчелара, који ће ових дана бити наш гост у Београду, Брисел пчелари не занимају, једноставно њима је битно да то у принципу неће да нашкоди никоме посебно по здравље. Наравно то није тачно, али тако се сматра и битно је да не диже инфлацију и то је све што њих интересује – каже Живадиновић.
Он истиче да су пре неколико дана израчунали производну цену меда и да је она од 2011. године порасла за 43 одсто. Према томе производна цена у овом трнутку, код оних које се озбиљно баве пчеларством, износи три и по евра. Пита се како је онда могуће да увозна цена износи испод два евра по килограму.
– Нема шансе без обзира и на цену рада у другим земљама. Налазимо се у сред светског економског рата, нажалост у неким земљама и оружаног и можемо само да се надамо да то неће да се прошири и да ће доћи до разума јер тренутно, разума нигде нема, никога не занима квалитет производа, кад уђете у трговину све што год погледате да купите је пуно хемије и онда се чудимо зашто нам није добро и зашто имамо оволико болести и ко зна шта нас још чека – упозорава.
Веруј, али провери
Живадиновић каже и да је најбоље куповати од свог пчелара, али да није на одмет да и њега проверите, што је данас изводљиво. Како каже, у Панчеву постоји лабораторије која је акредитовала иновативну методу за проверу квалитета производа.
– Постоји сада начин да утврдите за врло мале паре колико је тај мед квалитетан. Учланите се у Покрет потрошача у Панчеву, чланарина је 2.000 доживотна и за тај новац имате једну бесплатну анализу. Значи желите да проверите свог пчелара, желите да проверите да ли сте купили у продавници право млеко или реконституисано млеко, желите да проверите да ли у соку за који пише да је 100 посто од воћа, да ли је стварно тако, све то можете да проверите за тих две хиљаде динара. Према томе на крајње једноставан начин да сазнате веровати или не веровати и онда знате с ким имате посла – објашњава наш саговорник.
Како закључује на крају разговора, у данашње време не може се никоме веровати и зато није на одмет да се провери када већ за то постоји могућност.
Насловна фотографија: Илустрација (извор Гугл претрага / Shutterstock).
Poštovanje gospodine Živadinaviću,
Ovo što ste napisali gore oko formiranja cene 3x nema nikakav smisao,i što se mene tiče je apsolutno netačno.
Da pojasnimo:
Trenutna cena meda na veliko je kako vi kažete ili je neko diktira (kao i za sve proizvede koji se proizvedu u ovoj zemlji) je oko 3,5. Znači pčelar 3,5e paker 3,5e i na kraju trgovina 3,5e što dovodi do ukupne cene od 10,5 u tgovini( u našim trgovinama se med kreće od 1400 do 1800 din).
U 2022 i 2023 godini se med otkupljivao po ceni od 7e, što po vašoj matematici znači pčelar 7e,paker 7e i na kraju trgovina 7e što ukupno iznosi 21e. ???????
1. Cena na evropskim policama se nije menjala u odnosu na 2022 i 2023.
2. Šta je to bilo skuplje pakeru u 2022 i 2023 pa je njemu po vašoj matematici išlo 7e???
3.Pčelar može u jednoj godini da proizvede na primer 2t meda, a kroz ruke pakera prodju tone i tone meda TAKO DA PAKER NIKAKO NE MOŽE DA PRISVOJI TREĆINU OD CENE, što se odnosi i na naš pogon u RAČI.
Ova vaša računica nema nikakvog smisla, a čini se da je država opet umešala svoje prste i traži svoj deo od izvoza.
Med u Grčkoj sam plaćao kod seljaka 6,5 do 7 eura , kako se njima isplati da ga daju na tu cenu a kod nas skoro 10 eura ?