Српска православна црква и верници данас прослављају празник Ђурђиц, односно обнављање храма Светог великомученика Георгија. Данас се присећамо и преноса моштију свеца из Никомидије у град Лида Палестинска. Многе породице данашњи дан обележавају као крсну славу.
Свети Георгије или Свети Ђорђе био је великомученик и борац за хришћанство и на иконама се најчешће представља на коњу, како убија аждаху, док се на иконама за празник Ђурђиц приказује без коња, у стојећем ставу, са копљем или мачем у руци.
Дани од Ђурђица до Светог Мрате (24. новембра) називају се Мратинци или Вучји дани, јер је свети Мрата заштитник вукова. У том периоду, према веровању, ништа се не даје из куће, жене не раде ручне послове, а кројачи и обућари би требало да одмарају. Верује и да ако је време за Мратинце магловито и зима ће бити магловита и променљива, а ако је ведро, зима ће бити јака.
Свети Ђорђе се у нашем народу слави два пута годишње, као Ђурђиц 16. новембра и 6. маја, као Ђурђевдан, када се обележава дан његове смрти. Према народном веровању зима долази са Ђурђицем, а одлази са Ђурђевданом.
У црквеном календару Ђурђевдан је обележен црвеним словом, а иако Ђурђиц није, сматра се да је од великог значаја за православну цркву.