Концертом Радета Јоровића у Дому рудара, одржаном синоћ, на Алексиначком Руднику обележен је овогодишњи Дан Рудара у нашој општини. Није било пријема и још неких пропратних догађаја као ранијих година, али како смо незванично сазнали алексиначким камаратима који су на терену, синдикалне организације су приредили свечани ручак.
Има се утисак да је овогодишње обележавање Дана рудара протекло у складу са тренутном ситуацијом у нашем рударству, нарочито у девет рудника подземне експлоатације, који послују у оквиру „Ресавице”, где се ради као и пре 120 година – угаљ се копа ручно.
Ништа није боља судбина ни у алексиначког рударства у коме су овдашњих 220 запослених део система „Ресавица” и изводе радове у пет јама, у четири рудника. Алексинац још увек лечи ране због страдања осма рудара, шест су били са територије наше општине, 1. априла 2022. године у руднику „Соко” у сокобањском Читлуку, иако се није опоравио од катастрофалне несреће новембра 1989. године у јами „Морава” када је страдао 91 рудар. То је била највећа досадашња рударска катастрофа у Србији. Од тада су алексиначке јаме затворене за експлоатацију угља.
Касније су вршена одређена истраживања за површинску експлоатацију угља и шкриљца и како смо сазнали од директора „Алексиначких рудника” Немање Денића, ти резултати су предочени ресорном министарству и очекује се њихово мишљење.
‒ Што се тиче саме производње у Алексинцу, ми смо завршили те неке истражне радове, колико смо могли. Што се тиче даљих радова, чекамо одговоре Министарства, да ли има интереса да се даље раде истраживања и да ли има интереса да се ту врше даља откопавања. То је сада на Министарству, чекамо њихову одлуку ‒ рекао је Немања Денић.
Имајући у виду да се у Европи, па и код нас форсира такозвана зелена енергија, добијање електричне енергије искључиво из обновљивих извора, по нашем мишљењу мале су шансе да у будућности на овдашњим пољима видимо рударске машине. Нада последња умире, много тога што је пословни и политички свет на овој планети замислио није се у потпуности остварило, па ћемо оставити времену да каже последњу реч о алексиначким коповима.
Дан рудара у Србији се обележава уз сећање на 6. август 1903. године, дан када је избио штрајк у Сењском руднику јер су штрајкачи захтевали већу безбедност и веће плате.
Након десетодневног штрајка, рудари у Сењском руднику те 1903. године изборили су се да се отпуштени рудари врате на посао и да се радно време скрати у складу са њиховим захтевима.