Група средњошколаца из побратимског руског града Нојабрск имала је прилику да се уочи 150. годишњице почетка српско-турских ратова, која се обележава следеће године, упозна са богатом историјом Алексинца и околине у којој значајно место имају и преци ових младих Руса. Ова експедиција, која је у тродневној узвратној посети алексиначким гимназијалцима и овдашњој локалној самоуправи, је по сопственом признању уживала шестог октобра у часовима историје које им је на више локација одржао професор Зоран Стевановић, тренутно по многима најбљи познавалац локалне прошлости нашег краја.
Предавање о историји српско-турског рата, учешћу руских добровољаца и њиховом доприносу ослобађању Србије, започето је у Установи за одмор и рекреацију деце „Липовац”, а настављено је у Делиграду. Након што су им презентована историјска дешавања за стару школу и споменик испред ње, а у којој је једно време био смештен Штаб српске војске у Првом српско-турском рату 1876. године, гости су се упознали и са биткама које су српске снаге у више наврата водиле са турском војском око делиградских шанчева, у периоду од 1806. до 1813. године.
Гости су посетили и цркву посвећену Светим архангелима Михаилу и Гаврилу, саграђену недалеко од остатака устаничког шанца, у којој се налази спомен костурница где почивају кости свих српских јунака не само са Делиграда, већ и из каснијих Српско турских ратова 1876-1878. године.
Ту су се сусрели и са свештеником Миланом Ристићем који је средњошколцима из Русије и њиховим пратиоцима, као и свим присутнима, поклонио икону са ликом свете Марине, Огњене Марије, којој је посвећена цркви у Рутевцу, седишту Црквене општине која обухвата и Делиград.
Ову малу експедицију, коју су пратили и представници алексиначке локалне самоуправе Маријана Радивојевић, заменица председника Скупштине општине и Дејан Милошевић, начелник Општинске управе, упутила се ка манастиру Свети Роман у селу Прасковче, где се налази гроб пуковника Николаја Николајевича Рајевског, руског добровољца који је након погибије у Боју код Горњег Адровца 1876. године сахрањем у манастирском дворишту и касније ексхумиран и његово балсамовано тело пребачено је у околину Кијева, тадашњег руског града. На гробном месту у Манастиру светог Романа остали су унутрашњи органи Рајевског, па је у јавности позната прича да се овом руском путнику наводно испунила жеља да ако страда срце остане у Србији, а тело буде у Русији.
Историјско путовање кроз догађаје из периода српско-турских ратова завршено је у Горњем Адровцу на месту погибије пуковника Рајевског, за кога многи теоретичари сматрају да је прототип Вронског у Толстојевом роману „Ана Карењина”. На том месту је подигнута Црква Свете Тројице, по плановима и приложеним средствима грофице Марије Рајевске, снахе и жене његовог млађег брата Михаила, која се тренутно реновира и није доступна за посетиоце.
На крају, групе је изразила велику захвалност за изузетно, и на популаран начин, презентовње историјских догађаја професору Стевановићу, коме је за успомену вођа експедиције Лијана Хајрулина уручила поклон књигу „Арктик”. Ништа неочекивано за присутне који су пратили овај дан, јер је овај алексиначки професор локалне догађаје објашњавао и повезивао са глобалним кретањима и геостратешким однсима великих сила у то време, што је руским средњошколцима додатно појашњавало историјске контексте тих процеса.
Учесници су предавање пратили захваљујући професорки Алексиначке гимназије Оливери Војиновић, која је овом приликом била задужена за превођење на руски језик.