Алексинчани који су прилично попунили конференцијску салу у некадашњој згради друштвених организација, односно Савеза радног народа, су имали прилику да чују размишљања неколико нишких професора који подржавају студентске протесте о медијским манипулацијама, о очекивањима на изборима када буду и неопходности да се истраје на путу који су трасирали млади са универзитета. Представљен је и други број билтена „Глас ‒ тишина која одзвања”, у издању Слободног универзитета у Нишу.
Др Јелена Игњатовић, редовни професор на Природно математичком факултету и управник Департмана за рачунарске науке, говорила је о значају медија у формирању јавног мњења и политичких ставова и о томе како да знамо којим информацијама да се верује у времену када смо њима затрпани. Она је оптужила власт и председника да преко њима блиских медија манипулишу информацијама и емоцијама грађана. Професорка је објаснила да код медијске манипулације вест није потпуно лажна већ се разним техникама она креира у интересу, у овом случају, председника државе.
Медијски спин, померање информативног фокуса на мање важан догађај, довођење у дилему конзументе о постојању две истине, кроз медијске садржаје фабриковањем кризе, затрпавање јавности лажним вестима су само неке од техника које је ова уводничарка навела као методе којима се актуелна власт користи у медијској манипулацији.
Иако су изнете оптужбе асоцирале на Вучића, излагачи су ретко употребљавали име већ само председник, из нама непознатог разлога. Др Игњатовић је заговорник да неутралност не може да постоји када су у питању студентски и грађански протести, јер се зна која је права страна казавши још и да је основна грешка што смо заборавили све оне који су нам 1996. године донели много лошег и да је била потребна лустрација (Одстранивање законом и другим прописима политички неприхватљивих особа из јавног живота – прим. аут). Из публике се чуло одобравање.
Ова професорка се пожалила да има утисак да све више људи не верује у победу, па их је позвала да наставе борбу јединим средством које имају, а то су речи. Она сматра да су студенти трасирали пут и да је како је рекла: „а наше је да завршимо”.
За разлику од ње, други уводничар Вукашин Станојевић, научни сарадник на Департману за рачунарске науке, је био велики оптимиста када су у питању изгледи студентске листе да победи на изборима када их буде, рекавши да ова власт само брине о истраживању јавног мњења, али да им то неће помоћи. Као адут види младе људе и њихову заинтересованост за излазак на изборе, а и то што се на разним скуповима од рођендана до јавних манифестација чују повици „пумпај, пумпај” и „ко не сакче тај је ћаци”. Станојевић је упозорио да не треба очекивати страну помоћ већ ослањање на сопствене снаге и мисли да је друштво сазрело за такве ствари.
На неке од медијских манипулација које су они забележили и о томе како је тешко убедити своје старије рођаке да су многе пласиране вести од стране власти неистините говорио је и др Миодраг Ђорђевић, ванредни професор на Природно-математичком факултету у Нишу. И управник Департмана за математику.
Сви наведени говорници су били става да студентски протести и изборна листа не треба да имају лидере како би се избегло њихово отуђење од грађана и евентуални утицај страног фактора.
Модератор на трибини је била Марина Дашић, професор у Алексиначкој гимназији, која је на крају поручила да се „Сватови не позивају на свадбу док се она не закаже”. Сходно томе и листа се не објављује док се не распишу избори.
Професори учесници трибине су се на крају захвалили алексиначком удружењу „Буђење”, које има и своје одборнике у СО Алексинац, на доброј организацији скупа.