Богато издаваштво, корона спречила промоције

Центар за културу и уметност Алексинац у оквиру своје издавачке делатности у протеклој години објавио је 18 наслова, од тога два часописа „Караџић” и „Зборник радова песма међу песницима Гордана Брајовић”. Остали наслови су монографске публикације.

Директорка ове установе Маја Радоман Цветићанин истиче и значај репринт издања првог етно часописа на Балкану „Караџић”, који је 1903. године у Алексинцу покренуо чувени етнолог професор др Тихомир Ђорђевић.

‒ Успели смо да обновимо друго издање ‘Караџић’, репринт старе серије коју је издавао Тихомир Ђорђевић. Срећни смо и што смо завршили конкурс који смо прошле године расписали, после извесне паузе, и по основу конкурса комисија је изабрала неке наслове који су штампани. Неки ће бити штампани ове године зато што су послати на дораду – објаснила је директорка Цветићанин. 

Од издатих књига своју промоцију имали су „Хомо сатирикус” аутора Славомира Васића и интервјуи са ПИП-а „Лица без шминке”, публикација настала из пера новинара алексиначког „Ал прес-а”. Остале издате књиге, на своју промоцију у јавности, чекају време када ће јавна окупљања бити дозвољена.

Центар за културу и уметност поред поменутих наслова издао је и дело Андрије Богдановића „Доживљаји дечака са сокака”, Драган Павловић је аутор књиге „Пред вратима пакла”, док је „Стручни испит учитеља” приредио Светозар Стојковић. Ђорђе Милетић ће се читалачкој публици представити са „Паклена ћелија 2”, а група аутора је израдила „Алексиначки језичког поучник”. Публикација „Алексинац и околина у Великом рату” написана из пера историчара Зорана Стевановића и Светлане Ђурђевић, доживела је треће издање, а исти ствараоци су приредили и књигу „Операцијски дневник 14. пешадијског пука 1. позива”. Штампано је и треће издање наслова „Алексинац – фотомонографија” групе алексиначких аутора, а из штампе се појавила и једна занимљива књига „Знаменити Срби из Алексинца”.

Међу занимљивим издањима је и поновно штампање „Говора алексиначког поморавља”, публикације са којом је професор Недељко Богдановић докторирао. Ту је и „Алексиначки илустровани речник” који је приредила Милица Максимовић, као и „Дворац од ружа” дечјег писца Љиљане Крстић. У нешто обимнијем тиражу штампана је и публикација професора Зорана Стевановића „Црква Свете Тројице у Алексинцу”.

Судећи по насловима које је издао алексиначки Центар за културу и уметност, ако околности дозволе, можда ће ово књижевно лето у Алексинцу бити веома занимљиво.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

four × three =