Biković u filmu o stradanju ruskog dobrovoljca u Gornjem Adrovcu

Aleksinačka publika je nedavno u sali Doma kulture imala priliku da vidi veoma zanimljiv dokumentarno-igrani film sa glavnim protagonistom poznatim srpskim glumcem mlađe generacije Milošem Bikovićem, veoma popularnom i u Rusiji.

Radi se o filmu „Srpski gambit: Zvezda i smrt grofa Vronskog”, o pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom u kome je narator na ruskom Miloš Biković.

Priča počinje u Gornjem Adrovcu ispred Ruske crkve gde je Rajevski stradao, a Biković u ulozi reportera započinje svoj naratorski zadatak. Kasnije se Biković pojavljuje i kao pukovnik Rajevski. U emisiji učestvuju sa srpske strane dr Budimir Potočan, profesor na Fakultetu za kulturu i medije Megatrend univerziteta, za koga nema dileme da je život pukovnika Rajevskog poslužio čuvenom Lavu Tolstoju da stvori književni lik Vronskog u romanu „Ana Karenjina”. Zatim učestvuju profesori beogradskog univerziteta, dr Suzana Rajić, koja je govorila o nekim detaljima boravka Rajevskog u Srbiji, dr Radoš Ljušić elaborira odnose između tadašnjih velikih sila i profesor Stevanović, koji je veoma uspešno dočarao poslednje trenutke ovog ruskog dobrovoljca na ovdašnjem ratištu i njegovu pogibiju.

Sa ruske strane nekoliko istraživača i istoričara govorilo je o Sveslovenskom savezu za Balkan i Srbiju, tadašnjem ruskom javnom mnjenju, o borbi balkanskih zemalja za oslobođenje od Otomanskog carstva i zvaničnim stavovima ruske vlasti kada su u pitanju ruski dobrovoljci i njihov dolazak u Srbiju. U filmu je o promenama piščevih stavova o ovim ratovima i kako je Tolstoj završavao svoj roman govorio jedan od njegovih potomaka. Vrlo ozbiljan i zanimljiv film koji svakako treba pogledati i koji tera na razmišljanje o tim događajima tokom 1876. godine iz današnje perpektive kada je opet Srbija pred određenim izazovima.

U filmu se govori o hrabroj, pa i suludoj, odluci Srbije da uđe u rat sa višestruko jačim carstvom kao što je bilo Tursko. Srbi su računali da u takvoj situacije neće izostati ruska pomoć. Zvanična ruska politika, iz više unutrašnjih i spoljnih razloga, smatrala je da nije vreme za takav rat. Ali pod pritiskom javnog mnjenja i velikog broja ruskih dobrovoljaca, računa se oko četiri hiljade, na kraju je Rusija stala u zaštitu Srbije i srpskih interesa. Pominje se i podatak da je oko polovina pristiglih ruskih dobrovoljaca poginula ili bila ranjena. Tada je javnost i sveslovenska ideja pobedila i naterala vlast na promenu stavova. Nažalost 1999. godine epilog je bio drugačiji. Srbi su svoju borbu protiv jake NATO alijanse završili bez zaštite zvanične Rusije i kao posledicu imamo za nas okupiranu teritoriju, a za tadašnje agresore novu nezavisnu državu Kosovu. Igra se nastavlja, kakav će kraj biti – videćemo. A film bi trebalo još neki put prikazati aleksinačkoj javnosti, a zašto ne i školskoj populaciji, pre svega srednjoškolcima.

 

Postavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

ten + 13 =