Амбасадор Пољске о Србији и пријатељству

Рафал Перл, амбасадор Републике Пољске у Србији, на овој дужности је од 2020. године и могло би се рећи да је овај четрдесетогодишњак већ искусни дипломата са професионалном каријером. Дипломирао је политикологију на пољском Универзитету у Шчећину, али је студирао и у Лијежу, Лозани и Стразбуру. Течно говори, стоји у биографији, енглески и француски, али споразумева се на српском. Након његовог прошлонедељног боравка у Алексинцу, може се рећи да добро говори српски.

Од 2006. до 2011. у Министарству спољних послова своје земље био је одговоран за односе Пољске с Хрватском, Босном и Херцеговином, Албанијом и Македонијом. У својој дипломатској каријери је уписао и рад преко Атлантика. У Амбасади Републике Пољске у Вашингтону у периоду од 2011. до 2015. радио је као први секретар, затим као саветник за политичка питања и односе с јавношћу, вршећи уједно и дужност портпарола Амбасаде.

На наше питање шта има у Србији  што није имао у Вашингтону, углавном је дао очекиван одговор, потврдивши наше већ познате вредности, али указавши колико је Београд и европски град.

− Храна је боља. За мене, што је такође добро, могу да путујем више до Пољске, имамо директне летове два пута дневно, што је веома добро за нас. Али, такође, мислим да може и има више словенског разумевања − каже овај дипломата.

Неоспоравајући наше пријатељство са Пољацима, овог дипломату смо „пецнули” око наших неслагања у вези Косова и Метохије, као и актуелном рату у Европи и питали да ли је тешко због тога бити амбасадор у Србији?

− Није тешко. Ми смо пријатељске земље. Понекад имамо друге ставове што се тиче неких ствари, али мислим да у Србији има пуно симпатија што се тиче Пољске. Радили смо једно истраживање и сазнали смо да 86 одсто људи у Србији има асоцијацију да је Пољска пријатељска земља. Када путујем кроз Србију, то видим, чујем, слушам. Драго ми је да могу и да то видим. Како сам ја амбасадор Пољске у Србији, мислим да је то добра асоцијација. Знам да је и у Пољској тако. Србија је једна пријатељска, словенска веза и мислим да то треба да постоји − није се дао амбасадор Перл.

У сваком случају, и овај сусрет у Алексинцу је био обострано срдачан у складу са нашим словенским коренима и гостољубивошћу. А да је наш град високо позициониран у донаторском раду ове амбасаде, показује и вредан поклон који је званично овај дипломата уручио Општој болници.

Један коментар

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

20 − fourteen =