Чланови породица Перенић и Славуј, као и медијски радници, сваке године 21. августа се окупљају у Метохији око спомен-плоче, подигнуте на месту где су новинари Ђуро Славуј и Ранко Перенић нестали 1998. године.
Они су се тог августовског дана упутили ка манастиру Свети Врачи у Зочишту. Из Велике Хоче грешком су кренули ка Ораховцу, месту које је тада било под контролом Ослободилачке војске Косова (ОВК). Славуј и Перенић су последњи пут виђени у Великој Хочи, а Плава Застава 128, којом су путовали и даље није пронађена.
Данас, 25 година након нестанка, породице ових новинара још увек чекају званичне податке о томе шта се са њима десило. ЕУЛЕКС је 2017. године потврдио да су Перенића и Славуја отели припадници ОВК, односно да су их запретивши оружјем повели у непознатом правцу.
Председник Удружења новинара Србије (УНС) Живојин Ракочевић, обраћајући се присутнима, поред осталог је упозорио јавност да четврт века сваке године породице настрадалих понављају: „Тражимо их!” и „Не дамо им да нестану”.
Он је додао да је место на коме су нестали постало симбол борбе за истину о страдању 17 новинара на Косову и Метохији – седморо Срба, седморо Албанаца и троје странаца.
Ракочевић је зато упитао како је могуће да је већ 25 година непознато шта се на тако малом простору догодило.
‒ Осећај остављености и беспомоћности показује да систем који је те људе отео и који очигледно влада, мора некад да положи рачуне ‒ рекао је Ракочевић.
И ове године није било представника удружења новинара из албанских средина, као и њихових медија. О овој теми се у њиховој јавности слабо говори, можда и због података који су могли да се прочитају да су се нека од тих страдања десила неколико месеци након уласка међународних снага. Јучерашњем окупљању присуствовао је и шеф Мисије ОЕБС-а на Косову Мајкл Девенпорт.
У делегацији Удружења новинара Србије (УНС) била су и три медијска радника из алексиначких информативних кућа Милан Влајић, који је и члан Управног одбора удружења, Нинослав Миљковић и Власта Н. Ценић.