Документарни филм „То је Тома” посвећен чувеном Томи Здравковићу, Печењевчанину рођеном у Алексинцу, на премијерном приказивању у великој сали Дома културе изазвао је буру емоција. Исто онако како је Тома та осећања преносио својом песмом, али и текстовима које је писао за себе и колеге. Бурно и животно аутентично. Човек који је знао да слави живот, али и да му се препусти без прерачунавања.
Десетак учесника који су говорили о овом изузетном певачу, али и човеку, дочарали су публици преко платна једно време пуно среће, али и туге и сете, када се искрено живело, волело, патило и ретко фолирало. Све супротно савременом човеку. Тома је био предводник тога. Појавио се шездесетих година прошлог века, седамдесетих постаје име, а осамдесетих достиже популарност какву није ни слутио, да би деведесетих година, суочивши се са болешћу, напустио овоземаљски свет. Зашто су генерације волеле и патиле уз Томине песме можда најбоље објашњава певачев живот опеван у његовим песмама, као и у оним које је уступао колегиницама.
Какве су то биле емоције у својим исказима у документарцу дочаравају глумице Тања Бошковић и Даница Максимовић које су имале ту привилегију да уживају и доживе те необичне емоције изазване Томином презентацијом песама. О Томи као људској фигури и бићу које је волело људе причале су колеге Зоран Калезић и Хасан Дудић.
О турнејама и кафанским дружењима говорили су менаџери. Томина прича је прича о животу. Али не само о његовом. О времену када се певало и када су се послови склапали, понекад само због дружења, без обзира на финансијски аспект, што је данас незамисливо. Било је и приче о ноћним кафанским седељкама када су настајале најемотивније песме, компоноване за столом. Било је таквих дружења и са чувеним Шабаном Шаулићем. О томе колико је Тома волео људе и колико му је било стало да они њега воле, и колико му новац није значио, у филму говори и његова супруга Гордана.
Након премијере на позорници се појавио већи број учесника у реализацији овог пројекта. Међу њима и историчар Зоран Стевановић који је, још пре пет година, у ТВ емисији „Око” на РТС-у показао Томин Извод из књиге рођених где као родно место стоји Алексинац.
– Све је у животу пролазно, само Тома Здравковић остаје и његове ће песме увек да остану са нама – поручио је његов суграђанин Миодраг Ракић – Жућа из Печењевца.
На позорници су били и глумац Миле Поледица, који је имао улогу да визуелно дочара Тому, монтажер Бобан Рајковић, Владимир Ристић, Оливер Пауновић и стручни консултант, новинар из Никшића Никола Канкараш. Наравно, ту је био и идејни творац Милош Паовић из алексиначког Центра за културу и уметност, као и директорка ове установе Маја Радоман Цветићанин.
Документарни филм „То је Тома” урађен је у копродукцији „Сити групе” из Ниша и ЦКУ Алексинац.
Без обзира да ли сте погледали или не и играни филм о Томи Здравковићу који се приказује у биоскопима, свакако препоручујемо да погледате овај први документарац о њему. Сат и двадесет минута, колико траје филм „То је Тома”, пролетеће тако брзо као његове песме и живот, а сазнаћете многе детаље из живота овог уметника. Како рече Калезић, „уметника, а не певача”. Разрешићете дилему о његовом емотивном односу са Силваном Арменулић. Саговорници у филму тврде да је њихов однос био другарски и пријатељски, какав и може бити између две уметничке душе. А Тома је много пута показао ту јужњачку меку, топлу и душу окренуту према човеку.