Алексиначки возачи и први кружни ток у граду

Алексинац ускоро добија свој први кружни ток. Иако су радови у току, саобраћај се већ одвија кроз њега и интересантно је како се Алексинчани сналазе у вожњи. Стиче се утисак да су се већ привикли и да je проток возила задовољавајући, и поред радова. Нисмо приметили ни несугласице међу возачима. Очито да ће први кружни ток, који се гради на раскрсници улица Проте Стевана Димитријевића, Петра Зеца и Шуматовачке, побољшати саобраћај. То се нарочито односи на улазак и излазак из града, као и укључивање возила из насеља Палилула. Што би наш народ казао на добро се човек лако навикне.

Стручњаци кажу кружни токови нису спас, али могу у великој мери да смање гужве. Такође, у заиста великој мери су безбеднији од класичних раскрсница – не само што се на њима дешава мање удеса, већ су и удеси знатно блажи уз драстично мањи број погинулих.

Наши саговорници истичу да је основна предност кружних токова што су у стању да пропусте већи број возила у односу на класичну раскрсницу, била она са семафорима или без. Ову чињеницу су потврдила бројна истраживања широм света, и то повећање саобраћаја се креће од 20 до 50 одсто зависно од фактора који утичу.

Бројна истраживања, статистика и пракса показали су да су кружни токови знатно безбеднији од класичних раскрсница. Чак и када дође до удеса, последице су по правилу неупоредиво мање, зато што је мања брзина кретања и возила се обично сударају под оштрим углом. Чеони и бочни удеси, као најопаснији и најфаталнији, готово да се не дешавају у кружним токовима.

Што се тиче пешака, прича је мало компликованија. Основни проблем је то што возачи у аутомобилима који прилазе кружном току обично сву пажњу посвећују возилима у кружном току, па им пешаци остају у другом плану. Познаваоци прилика кажу да се то решава тако што се зебра мало удаљи од кружног тока. Због ограниченог простора и близине бензинске пумпе видећемо како ће то питање бити решено код алексиначког кружног тока.

На класичној раскрсници би неки дивљак из даљине видео да нема других возила у бочним улицама, па би само пројурио или још горе – видео би да прилазе возила, па би дао гас до даске да пројури пре њих.
С друге стране сва возила, углавном, морају да успоре приликом уласка на кружни ток, чак и када је он потпуно празан, због тога што морају, бар мало да обилазе централно острво, па иако успоравају, не морају да се заустављају.

И још једна предност. Семафори се кваре, то је чињеница, па мора екипа да изађе на терен да обави поправку. Не смемо да заборавимо ни могући нестанак струје. Пошто код кружног тока осим класичних саобраћајних знакова нема никакве електронике за контролу саобраћаја, може се рећи да је он сто одсто поуздан.

2 коментара

  1. Kružni tok na tom mestu je prava stvar, ali da bi ceo taj potez od nadvožnjaka do ulaska u Aleksinac bio bezbedan morao bi da se postavi i kružni tok kod Gramera, jer je ta raskrsnica krajnje nebezbedna – kao i semafor na sredini pravca koji bi regulisao izlazak autobusa sa stanice, a ne ovako kao dosad na divlje. Tek tad će taj pravac da bude po nekom standardu, ovako sve polovično, a u ovom slučaju ni toliko.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

two × 3 =