Алексинац је пре неколико дана био тема једног догађа на нишком универзитету који је још једном потврдио да наша општина и овдашњи аутори чине запажене успехе када су у питању култура и наслеђе.
У мултимедијалној сали Универзитета, Српска академија наука и уметности, огранак САНУ у Нишу, и Центар за културу и уметност Алексинац представили су трокњижје о говору Алексиначког Поморавља.
Књиге које су представљене: Говор Алексиначког Поморавља (изашала 2020), аутора професора др Недељка Богдановића, затим Алексиначки језички поучник (2019 година) чији су аутори др Недељко Богдановић, Александра Лончар Раичевић и Маја Радоман Цветићанин, као и Речник Алексиначког Поморавља (2022) аутора Недељка Богдановића и Маје Радоман Цветићанин су издања алексиначког Центра за културу и уметност, а средства су обезбеђена из буџета општине Алексинац.
О књигама су говорили рецензенти др Слободан Реметић, који је редовни члан АНУРС-а и др Срето Танасић, који је дописни члан АНУРС-а, као и сами аутори књига.
‒ Морам рећи да алексиначка средина показује, да је културна средина и да схвата шта је вредност. Данас смо говорили о две врсте књига. Једне су те, које су забележиле и описале народни говор алексиначког краја, а друга се књига бави српским стандардним језиком, примерено потребама алексиначке културне средине. Рекао бих да је ово данас показало да нека средина није велика првенствено и само на основу географске квадратуре и броја становника, него на основу начина живота, идеја које се ређају и у овој области. Дакле, у културној сфери, да не будемо само пуки радници оптерећени радним проблемима које свет данашњи намеће, него да се живот оплемени културним стварима. Ово, данас, говори да Алексинац спада у веће културне средине ‒ казао је за наш медиј др Танасић.
Сличног мишљења је још један рецезент ових публикација, др Слободан Реметић који посебно похвалио рад др Богдановића и његово дело Говор Алексиначког Поморавља.
‒ Он је показао његову унутрашњу разуђеност. Показао је тачно које му је место међу говорима призренско-јужноморавског дијалекта. Такође, врло умесно га је поредио са тимочко-лужничким и сврљишко-заплањским дијалектом. Његова књига је оцењена највишом оценом са врха наше науке. Алексинац, и овај данашњи догађај показују да Алексинац има слуха за ове ствари и наставите тако. То је лепо ‒ поручио је овај саговорник.
И саме фотографије које нам је уступио Огранак САНУ у Нишу, показују да је академска јавност била заинтересована за овај догађај. Међу ауторима је била и Алексинчанка Маја Радоман Цветићанин, професор српског језика и актуелна директорка ОШ „Вожд Карађорђеˮ у Алексинцу. Она је претходно била челни човек ЦКУ који је имао слуха да на основу предложених идеја, а неке од њих је и сама кандидовала, покрене више манифестација које су постале традиционалне у нашем граду, а препознатљиве и на републичком нивоу.
