Фестивалска седмица посвећена 9. ПИП-у завршена је у суботу навече уручењем награда и признања најуспешнијим учесницима по оцени стручног жирија, а и публике. Жири је већ раније објавио резултате свог рада, док је оцена публике премијерно саопштена на завршетку фестивала. Љубитељи позоришта у Алексинцу као најуспешнију оценили су представу „Употреба човека” насталу према роману Александра Тишме, у режији Бориса Лијешевића. Комад је настао у продукцији Новог тврђава театра, Новосадског позоришта и Град театра у Будви.
Пред публиком, од добитника, појавили су се добитници награде најбоља глумица и најбољи глумац, Биљана Николић и Дејан Тончић из Крушевачког позоришта. Обоје глумаца су обраћајући се присутнима истакли повезаност са алексиначком сценом, јер су на почетку каријере често глумили у овом граду и сарађивали са овдашњим колегама. Добитница награде за најбољег младог глумца, глумица Ива Илинчић из Београдског драмског позоришта захваљујући се на додељеном призанњу изразила је жељу да њена каријера буде успешна као што је то било са неким глумицама које су пре ње добиле награду која носи име по познатом алексиначком глумцу и једном од аутора овог фестивала Душану Дуки Јовановићу. Награду стручног жирија за најбољу представу на фестивалу која је додељена комаду „Фине мртве д(ј)евојке” примио је режисер ове представе Патрик Лазић.
Добитник гранд при фестивала „Слободан Селенић” за најбољи драмски текст додељена је Мати Матишићу за текст представе „Фине мртве д(ј)евојке”. Овај регионално познати савремени хрватски писац се публици обратио видео поруком из Загреба у којој је изразио задовољство што је добио ову награду и захвалио се редитељу Лазићу што је овај текст, настао пре двадесет година, поново актуелизовао.
Награда за најбољи сценски покрет у представи „Ако се пробудиш или као да је важно” уручена је Миодрагу Крчмарику, док је специјална награда за драматизацију уручена Федору Шилију, који је са редитељем представе „Употреба човек” Борисом Лијешевићем заједно понео ово признање.
У част награђених публика је могла да погледа и представу Нишког народног позоришта „Где смо оно стали” у режији Ненада Тодоровића. У добром нишком ансамблу истакао се млади глумац Стефан Младеновић у улози пописивача. Представа осликава наш свакодневни живот. Нарочито ону страну која нас вуче у круг и недозвољава нам да идемо даље. Све је то приказано кроз ликове из друштвеног и социјалног миљеа. Представа као да нам поручује друштво је такво какви смо ми.
На крају и у овим отежаним условима алексиначки Фестивал је још једном показао свој значај у српским позоришним дешавањима па и шире. Нажалост због епидемијских мера број посетилаца је био ограничен на 220.