На стадиону Фудбалског клуба Морава у Житковцу у суботу се није играло само за голове и победе. Млади фудбалери, њихови тренери, родитељи, фолклораши и бројни мештани окупили су се са заједничким циљем – да помогну петогодишњем Богдану Станојевићу, дечаку који и сам сања фудбалске снове у дресу Мораве. Хуманост, солидарност и заједништво били су највећи победници турнира, који је још једном показао колико спорт може да уједини људе када је помоћ најпотребнија.
На хуманитарном турниру наступиле су млађе селекције четири клуба – Вукова и Васкета из Алексинца, Гредетина и домаће Мораве. Поред спортског надметања, учесници и посетиоци добровољним прилозима прикупљали су новац за лечење петогодишњег Богдана Станојевића из Житковца, који тренира у селекцији цицибана ФК Морава.
Свечани почетак турнира улепшали су чланови фолклорног ансамбла Културно-уметничког друштва „Младост” из Житковца.
− Све четири екипе, као и чланови КУД-а „Младост”, показали су велико срце и заједништво на делу. Атмосфера је била изванредна и желимо да захвалимо свим учесницима програма, као и људима добре воље који су својим присуством и прилозима подржали ову акцију – рекао је Оливер Стефановић, председник ФК Морава.
Захвалност породице Станојевић
Поводом успешно организоване акције, породица Станојевић упутила је захвалност Фудбалском клубу Морава, свим учесницима и људима који су помогли да турнир добије прави смисао.
− Ваша хуманост, саосећање и спремност да помогнете показују да спорт није само такмичење, већ и заједништво, солидарност и велико срце. Хвала играчима, Управи клуба, навијачима, КУД-у „Младост” и свима који су дали допринос овој акцији. Ваша подршка даје нам снагу да наставимо борбу за Богданово здравље – наводи се, између осталог, у поруци породице Станојевић.
Хуманитарни турнир у Житковцу још једном је показао да је спорт много више од игре – даје место где се рађају пријатељство, солидарност и нада.
Сви који желе да помогну Богдану Станојевићу могу то да учине и уплатом на рачуне наведене на плакату који је објављен уз овај текст.
Фотографије: Михајло Илић