Zanmeniti

Алексинчани који су задужили Србију

Рођени су и одрастали на простору данашњег Алексинца, а својим радом обележили су значајан период српске историје. Етнологија, германистика, геологија, психологија, хемија и архивистика, само је део научних области које су у нашој земљи развијали Алексинчани. Део великана представљен је у књизи „Знаменити Срби из Алексинца”, која ће вечерас бити представљена у оквиру Алексиначког летњег фестивала.

На списку људи који су стварали институције и постављали темеље тадашњег српског друштва налазе се Милојко В. Веселиновић, Коста Таушановић, генерал Михаило Рашић, Светолик Радовановић, Добросав Кнез Милојковић, Милана Пецић, Прота Стеван Димитријевић, Коста Стојановић, Михаило Гавриловић, Сава Поповић, Милош Тривунац, Тихомир Ђорђевић, Борислав Стевановић и Драгослав Антонијевић. Zanmeniti

Милојко В. Веселиновић читав животни век посветио је борби за очување српства у крајевима који су у то време били под Турцима. Покренуо је часопис ‘Српство’, основао Друштво Светог Саве, радио је као службеник конзулата у Цариграду и Приштини и као конзул у Солуну и Битољу, све са истим циљем да ојача морал Срба у неослобођеним крајевима. Коста Таушановић, један од оснивача Народне радикалне странке, основао је Српско бродарско друштво, Класну лутрију Србије и прво осигуравајуће друштво у нашој земљи. Два пута је биран за министра и председавао је Великом уставотворном скупштином 1888. на којој је усвојен до тада најдемократскији устав Србије. Генерал Михаило Рашић учествовао је у свим ратовима који су на овом подручју вођени крајем 19. и почетком 20. века. Њему се приписује заслуга за победу у Кумановској бици, у Првом балканском рату и у Церској бици, у Првом светском рату за шта му је признање одао и сам војвода Степа Степановић. Прћиловчанин Светолик Радовановић био је први српски доктор геолошких наука. Припадао је првој генерацији ђака Јована Жујовића, која је унапредила геологију у нашој средини, а тај период обележава се као „херојски период српске геологије”.

Добросав Кнез Милојковић, један од наших најобразованијих хемичара крајем 19. века, био је управник Државне хемијске лабораторије, један од оснивача Српског хемијског друштва, које је било десето у свету, а девето у Европи. У Алексинцу је рођен и доктор Милан Пецић, организатор чувене Ваљевске болнице и један од најбољих војних лекара с почетка 20. века. На овом значајном списку налази се и Прота Стеван Димитријевић, један од оснивача Православно-богословског факултета у Београду, први професор историје Српске православне цркве. Предавао је четворици патријараха Варнави, Гаврилу, Герману и Павлу, а садашњем патријарху Иринеју био је председник испитне комисије.

Коста Стојановић је свакако једна од најзначајнијих личности старог Алексинца. Био је велики научник и први је почео примену научних метода у политици. Заслужан је за тријумф Србије у Царинском рату против Аустроугара, 1908. Био је први предавач математичке економије на Високој школи у Београду, затим први професор примењене математике на тек основаном Београдском универзитету, а касније на његово место долази Милутин Миланковић. Потврда његовог квалитета је и та што је чак осам пута биран за министра. Михаило Гавриловић који се школовао на Сорбони, био је врсан историчар и један од оснивача Државне архиве. Као најученији тада је постављен за првог државног архивара. Значајно је његово тротомно дело ‘Милош Обреновић’, које је плод деценијског рада и дало је праву слику чувеног српског владара. Захваљујући Гавриловићевом залагању сачуван је и архив Обреновића након Мајског преврата. Био је врсан дипломата, а то признање дали су му и Италијани и Енгелези где је боравио као представник Краљевине СХС.

aleksinac 1916. godine

Сава Поповић, родом из Лужана, био је главни војни лекар на Солунском фронту. Помогао је да се на фронту успостави Прва хируршка пољска болница. Школовао се у Петрограду, Берлину, Минхену и Грацу. После рата био је први управник Главне војне болнице у Београду, данас ВМА. Једна врло занимљива, нажалост и малтене потпуно заборављена личност је др Милош Тривунац, зачетник српске германистике. Био је истакнути интелектуалац, два пута је биран за декана Филозофског факултета у Београда и његов рад био је усмерен ка народном просвећивању. Нажалост, нашао се на списку осуђених ратних злочинаца и стрељан је 1944. године.

У књизи се нашао и великан српске етнологије др Тихомир Ђорђевић, који је у Алексинцу провео детињство и један период радног века, Одрастао је у Лужану, где је његов отац био парох, а овде у Алексинцу касније је покренуо и часопис ‘Караџић’, први етнолошки часопис на Балкану. Објавио је преко 700 књига и радова из области етнологије, познавао је чак осам страних језика и био је признати светски Циганолог. Борислав Стевановић, први чисти психолог у Србији, школовао се у Лондону и први је у нашој земљи урадио ревизију Бине-Симонове скале за мерење интелигенције. Данас Друштво психолога Србије најбољим научницима у овој области додељује награду „Борислав Стевановић”.
Драгослав Антонијевић је још један научник којег је изнедрио Алексинац а који је дао велики допринос српској етнологији. Са 33 године стекао је звање доктор наука објавивши научни рад Алексиначко поморавље. Био је један од четворице научника који су обновили Балканолошки институт. Покренуо је данашњи Београдски међународни фестивал етнолошког филма, а на фестивалу се у знак сећања на оснивача додељује Гран при награда ‘Драгослав Антонијевић’ – подсећа новинарка Јелена Радовановић, аутор књиге.

По речима аутора, постоји још значајних имена Алексинца који због рокова нису уврштени у ово издање, а реч је о Владимиру Ђорђевићу, Љубици Јанковић, Раши Милошевићу, Ристи Прендићу, Будимиру Христодулу и другима.

Промоција књиге „Знаменити Срби из Алексинца”, коју је издао Центар за културу и уметност Алексинац, одржаће се вечерас у 19 сати у дворишту Завичајног музеја.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

12 − 1 =