„Svrljiška rumenka” u Suhotnu

Prva u nizu priredbi pod nazivom „Selu u pohode” koja je u nedelju održana u Donjem Suhotnu pokazala je da ne jenjava interesovanje za folklor, izvornu pesmu i sve što je u vezi sa našom tradicijom. Aleksinački Centar za kulturu i umetnost je obnovio ovu akciju sa ciljem da se u pojedinim seoskim naseljima „probude” stvaraoci, pevači, instrumentalisti i folkloraši.

Za prvu priredbu organizator je obezbedio učešće folklornih ansamabala iz tri Kulturno-umetnička društva „Bukovik” iz Mozgova, „Merak” iz Vukašinovca i „Biser” iz Draževca. Saška Anđelković i Natalija Đorđević su bile zadužene za a kapela pevanje izvornih pesama, a Mimica Ilić iz Velikog Drenovca je ovo etno veče zaokružila spremanjem tradicionalnog jela belmuž. Jedini učesnik van aleksinačke opštine bio je Lazar Savić iz Svrljiga koji je pokazao muzičko umeće na gajdama i cevari.

Mladi Svrljižanin nam je otkrio da svira 13 instrumenata i da je jedan od trojice muzičara u Srbiji koji sviraju na cevari, instrumentu sličnom kavalu. Sa ponosom govori o svom poreklu koje mu je, kako kaže, odredilo čime će se baviti. Jedan deda mu je sa Stare planine a drugi iz Makedonije što ga čini autentičnim balkanskim umetnikom, jer se pored muzike bavi i stvaranjem na šopskom dijalektu.

Publici u Donjem Suhotnu na gajdama je odsvirao numere „Aj berem grožđe”, „Rčenica lskavac” i nezaobilaznu „Svrljišku rumenku” a na cevari „Moja majća ćilim tka”.

Na njegovu inicijativu u Svrljigu je 1. aprila ove godine održan „Sabor čuvara narodne baštine” od kojeg se očekuje da postane tradicionalna manifestacija i pored „Sabora gajdaša” u okviru „Belmužijade”, „Dana gljive” i „Janijade” bude još jedan zaštitni znak opštine Svrljig.

U Donje Suhotno Lazar je došao i kao jedan od nagrađenih učesnika na 19. Međunarodnom dečjem etno-festivalu koji je održan u bugarskom gradu Haskovu. Nagradu je osvojio u konkurenciji učesnika iz Bugarske, Turske, Grčke, Makedonije, Moldavije…

S obzirom da su njegovi nastupi nagrađeni burnim aplauzima u Donjem Suhotnu i da je stekao nove prijatelje nema sumnje da ćemo ga i ubuduće viđati na brojnim manifestacijama u aleksinačkoj opštini. Jer, kako sam kaže, tamo gde se neguje narodna baština uvek će rado nastupati.

A prilika da ga ponovo vidimo i slušamo tokom predstojećeg leta biće na pretek.


Više fotografija možete pogledati na Fejsbuk stranici Radio Aleksinca.


 

Postavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

10 − 7 =