„Сврљишка руменка” у Сухотну

Прва у низу приредби под називом „Селу у походе” која је у недељу одржана у Доњем Сухотну показала је да не јењава интересовање за фолклор, изворну песму и све што је у вези са нашом традицијом. Алексиначки Центар за културу и уметност је обновио ову акцију са циљем да се у појединим сеоским насељима „пробуде” ствараоци, певачи, инструменталисти и фолклораши.

За прву приредбу организатор је обезбедио учешће фолклорних ансамабала из три Културно-уметничка друштва „Буковик” из Мозгова, „Мерак” из Вукашиновца и „Бисер” из Дражевца. Сашка Анђелковић и Наталија Ђорђевић су биле задужене за а капела певање изворних песама, а Мимица Илић из Великог Дреновца је ово етно вече заокружила спремањем традиционалног јела белмуж. Једини учесник ван алексиначке општине био је Лазар Савић из Сврљига који је показао музичко умеће на гајдама и цевари.

Млади Сврљижанин нам је открио да свира 13 инструмената и да је један од тројице музичара у Србији који свирају на цевари, инструменту сличном кавалу. Са поносом говори о свом пореклу које му је, како каже, одредило чиме ће се бавити. Један деда му је са Старе планине а други из Македоније што га чини аутентичним балканским уметником, јер се поред музике бави и стварањем на шопском дијалекту.

Публици у Доњем Сухотну на гајдама је одсвирао нумере „Ај берем грожђе”, „Рченица лскавац” и незаобилазну „Сврљишку руменку” а на цевари „Моја мајћа ћилим тка”.

На његову иницијативу у Сврљигу је 1. априла ове године одржан „Сабор чувара народне баштине” од којег се очекује да постане традиционална манифестација и поред „Сабора гајдаша” у оквиру „Белмужијаде”, „Дана гљиве” и „Јанијаде” буде још један заштитни знак општине Сврљиг.

У Доње Сухотно Лазар је дошао и као један од награђених учесника на 19. Међународном дечјем етно-фестивалу који је одржан у бугарском граду Хаскову. Награду је освојио у конкуренцији учесника из Бугарске, Турске, Грчке, Македоније, Молдавије…

С обзиром да су његови наступи награђени бурним аплаузима у Доњем Сухотну и да је стекао нове пријатеље нема сумње да ћемо га и убудуће виђати на бројним манифестацијама у алексиначкој општини. Јер, како сам каже, тамо где се негује народна баштина увек ће радо наступати.

А прилика да га поново видимо и слушамо током предстојећег лета биће на претек.


Више фотографија можете погледати на Фејсбук страници Радио Алексинца.


 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

3 × four =