Ljudmila2

Rajevski za kraj romana

Intervju sa Ljudmilom Kuzmičevom, istoričarkom iz Rusije

Odgovor na pitanje „šta sa Vronskim“ Tolstoj pronašao u Srbiji

Skoro vek i po nakon pogibije ruskog pukovnika Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog i dalje se sa velikom pažnjom traga za odgovorom na pitanje da li je ova istorijska ličnost bila inspiracija Lavu Tolstoju u građenju lika Alekseja Vronskog u delu „Ana Karenjina. Ruska istoričarka Ljudmila Kuzmičeva smatra da afimativni stav stručnjaka nije neosnovan, objašnjavajući kako je Tolstoj završio čuveni roman. Prema rečima naše sagovornice u Rusiji ne znaju za Alekseja Vronskog, iako je on lik jednog od najviše prevođenih dela ruske književnosti, a razlog za to je što se u savremenoj kinematografiji priča uglavnom završava samoubistvom glavne junakinje Ane Karenjine. Kuzmičeva objašnjava i vezu između srpskog i ruskog naroda, ističući da ova vekovna povezanost nema racionalno objašnjenje, ali da postoji razlog zašto su u ovim teškim vremenima Srbi jedan od retkih naroda koji razume Ruse.

U Srbiji, a pretežno u okolini Aleksinca, srpsko turski rat 1876. godine i pogibiju Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog dosta vezuju za roman „Ana Karanjina“ Lava Tolstoja, odnosno za lik Alekseja Vronskog. Šta kažu istorijski podaci, da li je to prenaglašeno ili nije?

Ljudmila-Kuzmicheva
dr Ljudmila Kuzmičeva i dr Anatolij Anikejev

– Što se tiče 19. veka, Lav Tolstoj je pisao „Anu Karenjinu“ u delovima i slao je svaki tekst u časopis. Baš u junu 1876. godine pisac je već „ubio“ Anu Karenjinu i morao je da završi roman. Tada je sedeo u Jasnoj Poljani i pisao, a u tome mu je pomagala i supruga. Tolstoj je stalno pratio situaciju na Balkanu i bio je veoma zainteresovan za te događaje i kao vojno lice, a i kao čovek. On je na neki način bio uvučen u slovenske poslove i pročitao je o pogibiji Rajevskog, koji je bio dosta poznat u Rusiji. Osim što je pripadao visokom plemstvu, bio je grof, on je bio i slavenofil i boravio je 1867. godine u Srbiji. Rajevski je tada pisao o vojnom ministru Milutinu, o Srbiji, a bio je lično poznat i srpskom knezu Mihailu. I pošto je Ana već u romanu poginula, Tolstoj nije znao šta da radi sa likom Vronskog, oženjenog razvedenom ženom, koja je kod njega pobegla od živog muža. Kako je nalagao Ruski zakon, Vronski je zbog toga morao da napusti vojsku. Tolstoj se u svojim dnevnicima pita: “Šta da radim sa ovim Vronskim? Ne znam.“ On opet čita o Rajevskom koji je otišao u Srbiju i o svom trošku poveo dobrovoljce. Znači, kada je poginuo Rajevski „Ana Karenjina“ je već bila napisana. Njegov odlazak u Srbiju se, dakle, može povezati sa radnjom na kraju romana, ali njegova situacija sa ženama – to je već znak pitanja.

Ceo intervju sa prof. dr Ljudmilom Kuzmičevom možete pročitati u štampanom izdanju AL NOVINA ili njihovoj elektronskoj verziji na sajtu alpress.rs

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

twelve − eleven =