Нови звук Томиних песама

Алексинац је и ове године на дан рођења Томе Здравковића одао почаст легендарном певачу, боему и непоправљивом романтику. Салу Дома културе поново су испунили стихови из Томиних песама за сва времена „Данка”, „Све бих дао за Љиљану”, „Бранка”, „Одлази, одлази”, „Дотак’о сам дно живота”, „Тамбураши, тамбураши”…

Вече посвећено Томи Здравковићу отворио је дует „Голден лејдис” који је наступио и прошле године. Сања Павловић и Љубица Величковић, наставнице у алексиначкој музичкој школи „Владимир Ђорђевић” извеле су Томине песме преаранжиране за клавир и виолину, а у једној песми придружио им се и наставник кларинета Драган Живковић.

Да Томине песме не губе на квалитету као инструментали потврдио је и трио „Балканске жице” који чине Зоран Старчевић и његови синови Никола и Жељко. Они су специјално ове вечери извели пет Томиних композиција, а алексиначка публика је имала прилику да их премијерно чује. Пре „Балканских жица” Старчевић је неколико деценија био у „народњачким водама” и сарађивао је са Томом као студијски музичар, али га је пратио и на концертима.

– Томине песме су идеалне за извођење на гитари, а да је он волео тај гитарски звук види се у многим његовим песмама. Оно што сам ја као рецепт узео од Томе је да мелодија мора да буде лепа, мора да буде лако памтљива, да постоји врло изразит рефрен који улази у уво и да има леп увод за песму, тзв. форшпил – рекао нам је Зоран Старчевић.

„Без прстена и златног ланца” из Сарајева је дошао весели Босанац, Хари Варешановић и Томиним песмама уз пратњу оркестра Јоце Стрижанца дао препознатљиви „хариматахаријевски” шмек.

– Тома је у Сарајеву провео своје дивне дане. Волео је Сарајево, био је велики пријатељ са Кемалом Монтеном. Знам да су мој отац и друштво често одлазили на његове концерте и наступе. Тома је био истинска легенда Сарајева – каже Хари Варешановић уз жаљење што није лично познавао Тому.

Ове године у улози наратора био је Милан Поповић, аутор серијала „Задња кућа Србија” (РТС) који нас је на Тому подсетио кроз одломке из текстова новинара Драшка Аћимовића.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

one × one =