Епидемиолог др Живадиновић: Личним примером указао на значај треће дозе

Општина Алексинац није у врху по одзиву њених становника на вакцинацију, па се око 40 одсто грађана заштитило неком од четири вакцине које су им биле на располагању. На пункту у Дому културе ретко се срећу особе које су дошле по прву дозу, већ је оних који примају други и трећу. Данас се на алексиначком пункту после седнице Општинског штаба трећом дозом вакцинисао и епидемиолог др Родољуб Живадиновић, и актуелни директор Дома здравља, који се опредилио за Фајзерову, што је био његов избор и код прве две.

Он сматра да трећу дозу треба да приме сви. Наравно, приоритет имају они који су са неким ризичним пропратним болестима хроничног типа, кардиоваскуларним, плућним и тако даље.

‒ Оно што је важно рећи да њу не може да прими нико код кога није истекло 6 месеци од друге дозе и наравно препоручује се да ова вакцина буде иста, јер сада примате само једну дозу и за сада нема назнаке да ће бити и друге. Ако промените вакцину можда нећете бити комплетно заштићени за неки одређени временси период који је за очекивати од те друге вакцине. Вакцине можете мешати, али не би требало. Најбољи ефекти ће се створити ако буде иста ‒ сматра др Живадиновић.

Овај епидемиолог напомиње да има случајева када је захтев за промену вакцине оправдан.

‒ Неки од оних који су примили кинеску су проверавали антитела, то смо и чули, утврдили да је ниво антитела низак и они сада желе да промене вакцину и тај захтев је очигледно оправдан. Та вакцина код њих није дала добар ефекат. Знате и сами да је велики проценат људи који није добро одреаговао на ту вакцину, нису имали одговарајући имунитет који је могао да да ту вакцину. Док је код неких других вакцина ситуација нешто боља по том питању – каже овај алексиначки епидемиолог.

Др Живадиновић истиче да нико не зна ниво заштите било које од вакцина из простог разлога што је дошло до измене соја, односно колико је дошло до измене оних антигена на које данашње вакцине дају антитела. По њему то нико у овом тренутку не може поуздано да вам каже.

‒ Видите шта се дешава у Израелу. Тамо су практично сви вакцинисани Фајзером, а сада када приме трећу дозу заштита се наравно појача. Показало се да од Фајзера имате антитела много краће него што је било за очекивати. У Великој Британији где је маса људи вакцинисана АстраЗенеком ситуација је много боља и АстраЗенека даје дужи имунитет. Све су то нијансе, нису то неке велике разлике ‒ напомиње др Живадиновић уз поруку да је вакцинација најбоља заштита и ако вакцина у потпуности не штити од заражавања, али доприноси да клиничка слика код оболелих буде повољнија.

Када је у питању трећа доза свима се оставља могућност избора вакцине, полазећи од тога да је безбедно и могуће примити допунску дозу другачију од оних којима су вакцинисани и ревакцинисани. То се наводи у саопштењу Владе Србије. Коначан избор цепива особа ће саопштити лекару, током прегледа и консултација на вакциналном пункту.

Према истраживањима, све комбинације су безбедне када је реч о трећој дози, изјавила је раније министарка за рад и чланица Кризног штаба Дарија Кисић Тепавчевић, а пренели су београдски медији који такође преносе: Њен лични избор је, додаје, трећа доза од истог произвођача.

Др Миланко Шеклер, вирусолог и микробиолог, кога медији радо цитирају рекао је за РТС да је примио трећу дозу вакцине како би појачао и продужио имунитет. Нагласио је да би ваљало да свако коме је прошло шест месеци од друге дозе добије трећу.

„Морам да напоменем да медицински имунолози код нас ни у једном тренутку нису имали дилеме да комбинација вакцина може да буде штетна. Напротив, комбинација вакцина може да дa добру заштиту. Ја сам примио два „Синофармаˮ. Ја сам говорио да је мој фаворит „Спутњикˮ, а примио сам „Синофармˮ. Разлог је био зато што није било руске вакцине у Краљеву, па сам примио ону коју су имали. Сада сам искористио прилику, пошто сам могао да бирам, па сам примио „Спутњикˮ као трећуˮ, казао је за РТС Шеклер.

Нагласио је да је „код нас све компликовано и најкомпликованије је оно што је најпростије, а оно што је најкомпликованије то лако решимоˮ. Можда је у томе и проблем. што су нам на располагњу вакцине да бирамо и даје нам се могућност да сами одлучимо. Да су поруке јасније и да се од старта имао другачији приступ према целом процесу, можда бисмо и у свим срединама достигли имунизацију од 70 одсто становништва.

Овако се ковид болнице пуне, медицинари се спремају за одлазак на испомоћ, а ми смо приморани да појединачно предузмемо одговорност око вакцинације и остало. А шта је са оним нековид пацијентима којима је неопходно лечење. Њих уверавају да ће бити збринути, са или без покрића. Искуства су различита.

Један коментар

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

5 × 1 =