Aronija

Аронију овог лета неће нико и зашто стално понављамо исте грешке

Овог лета на великим мукама су произвођачи ароније, било да су у планинском или равничарском делу. Своје муке су са нама поделили одгајивачи из Рсовца, али и власник савремене плантаже у селу Вукашиновцу. У засадима које смо обишли биљке ароније су биле препуне плодова, а није мањкао ни добар укус. Али шта то вреди када откупљивача нигде на видику.

На плантажи у Вукашиновцу, која је у власништву алексиначког „Ривала”, заинтересованим купцима нуде да сами уберу потребне количине и плате само 50 динара за килограм. Како су нам казали у овој фирми, тај потез их није ослободио мука па ће око 80 одсто овогодишњег рода са два хектара плантаже остати неубрано, односно иструлеће. Додају да су складиштени капацитети већ били попуњени од претходне године, а сада су само допуњени. Очигледно да аронију, која се сматра корисним и здравим воћем, нема ко да купи. Тако да су се и у овом случају још једном потврдили наша нерационалност и неорганизованост.

Нерационалност, јер се у протеклих десетак година кампањски приступило промовисању и подизању засада овог воћа. Само пре пар година исти медији, који сада пишу о краху производње ароније, доносили су медијске садржаје у којима су наговештавали зараду од 30.000 евра по хектару и слично. Најављивани су купци из Русије, Западне Европе и ко зна одакле.

Aronija

А истина је сасвим другачија. Аутор ових редова сећа се речи професора др Благојевића из тог периода, који је тада упозоравао да се површине под аронијом подижу под утицајем маркетинга и помодарства и да када ти засади стигну род неће имати ко да купи, односно да ће се произвођачи суочити са мањком тржишта. Али то су била појединачна упозорења, а зашто су ћутали водећи аграрни економисти, односно најреферентије установе у овој земљи. Можда је у првом плану био бизнис са увозом садница или нешто друго. Незнање није никакво оправдање.

Када се десило шта се десило и многи се „навукли” на причу о сигурној и лакој заради, показала се и наша неорганизованост. Правдајући се слободним тржиштем и механизмом понуде и потражње, који регулише односе на њему, ми годинама ништа као друштво озбиљно не предузимамо да насталу штету ублажимо и те вишкове искористимо да нацији понудимо јефтине и здраве производе отклањајући тако наше лоше навике да у исхрани не уносимо значајније воће. По просечној потрошњи воћа по становнику нисмо на завидном нивоу у свету иако га производимо.

Илузорно је очекивати да се ствари могу променити, када су произвођачи воћа у симболичним случајевима и власници хладњача, берзи или кооператива који се баве откупом, прерадом и извозом. Обично су то велики за наше прилике привредни субјекти који се лако и брзо договоре око својих интереса, па цео терет кризе падне на леђа одгајивача, воћара. На развијеном западу ситуација је сасвим обрнута, па њихово воће слабијег укуса али стандардније производње и већих цена лакше долази до купаца.

 

2 коментара

  1. Ista stvar kao sa lešnicima. Nekome je u interesu da u zemlji prebogatoj trnjinama, drenjinama, malinama i kupinama promovišu nekakve aronije iz Sibira, uz šibicarsku priču kako leči sve od potencije do raka, i onda se posle čudimo kako nema tržišta za to.

    Je l’ neko probao najobičniju trnjinu? Deset puta je zdravija od aronije, prepuna vitamina C, a raste u izobilju kod nas. Ali ne, bitno da se promovišu neautohtone sadnice, nekakvi lešnici iz Italije ili aronije s druge strane sveta. I onda naravno ljudi željni lake i brze zarade ulože sve što mogu u taj biznis, koji je u startu osuđen na propast jer u najboljem slučaju zavisiš od samo jednog otkupljivača koji bi držao monopol na tržištu, a u najgorem imaš preskup hobi.

    I posle deset godina mediji će da promovišu neku novu modu, neki novi trend, možda neke krabe iz Tajlanda ili šta ti ja znam, i opet nanovo sve isto. Dok nam pred nosom propada potencijal koji bismo unovčili bez prevelikog truda. Srbija, drugi najveći izvoznik malina i šljiva na svetu, razmišlja o aronijama….

  2. Људи немо да чекате да ви неки Откупи плод него правите сокови, пастеризујте и продавајте ги по Србију, на пијац, преко интернет итд. Ене га онај из Моравац како ради !

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

eight + 15 =