У сали Дома омладине, која је била испуњена до последњег места, синоћ је одржана промоција књиге „Студија о балканским ратовимаˮ Живка Г. Павловића, генерала и војног писца који је учествовао у оба балканска рата и Првом светском рату.
Ради се о неколико одвојених чланака и студија које је генерал Павловић писао о Кумановској бици, опсади Скадра, Брегалничкој бици и на крају има завршна разматрања о Балканским ратовима. О књизи су говорили професор историје Ратко Вукелић и пуковник у пензији Бранислав Аночић.
̶ Генерал Живко Павловић вероватно спада у заборављане умове Србије, мада мислим да је то мање – више судбина свих великих људи, поготово великих војника и војсковођа, јер су они добри само када је рат, а када дођу мирна времена онда, како је то лепо рекао Стеван Јаковљевић, следи команда налево круг и они што су били у позадини су први за медаље, а они што су били први на фронту су последњи у том реду ̶ рекао је говорећи на промоцији пуковник Аночић, који је и председник Организације резервних војних старешина у Лазаревцу која је са лазаревачком библиотеком и уз помоћ Канцеларије Владе Србије за односе са црквама и верским заједницама објавила ову књигу.
– За велике заслуге које има у српској историји генерал је доживео сатисфакцију тиме што је био примљен у Српску академију наука и уметности, а био је и члан Српског културног клуба. Посебан значај његовим разматрањима и војним делима даје чињеница да је Јосип Броз Тито, 1948. године, када је Југославија била опкољена са свих страна због Резолуције Информбироа, наредио својим сарадницима да ишчитавају Павловићева дела да би видели у чему је оригиналност његове војне мисли и како да се Југославија одбрани од тадашњег Совјетског Савеза, као што је то Србија учинила 1914, а посебно 1915. године и како се коначно ослободила и заузела већу територију после Првог светског рата ̶ рекао је Аночић.
Интересантан је свакако и податак да је Живко Павловић једно време био и наш суграђани. Као млад човек, овде је био на дужности командира артиљеријског вода, а овде се и оженио својом супругом Видосавом и добио осморо деце. Међутим, како је у то време била велика смртност деце, само један његов син доживео је зрело доба. Тај његов син има ћерку Видосаву, по Живковој жени Видосави, која је присуствовала промоцији књиге у Лазаревцу и Београду.
Представљање књиге „Студија о Балканским ратовима” организовао је Центар за културу и уметност у сарадњи са Општинском организацијом резервних војних старешина.