На нивоу Уједињених нација 15. октобар је установљен као Међународни дан жена на селу. Међународни дан руралних жена први пут је основала Генерална скупштина Уједињених нација у резолуцији 62/136 од 18. децембра 2007. године. Ова резолуција признаје „критичну улогу и допринос руралних жена, укључујући аутохтону културу за промоцију пољопривредног и руралног развоја, безбедност хране и смањење сиромаштва”.
Жене, преко својих удружења, имају значајну улогу у животу сеоских заједница и на подручју општине Алексинац. Нарочито у очувању традиције и гастрономског наслеђа. И поред великог труда који улажу у свим сферама живота на селу, оне су економски зависне и неравноправне и када је у питању власништво и поседовање капитала. Једна од организација цивилног друштва која се бави удружењима жена на селу је и алексиначко Друштво за развој креативности.
Стручна сарадница у овом друштву Снежана Живадиновић каже да је овај дан прилика да се разговара о друштвеном положају жена и у нашој средини, нарочито у Алексинцу као неразвијеном подручју. Она сматра да је генерално живот на селу изнедрио генерације жена које, не само да су стуб својих породица, већ њихово и срце и душа, па и својих заједница.
‒ Паралелно су носиоци бројних неких улога које имају, мајке су, домаћице и супруге , раднице на пољу, носитељке културног наслеђа. И оно што је важно за нашу општину да оне буду удружене, јер када су удружене оне развијају своју локалну заједницу ‒ каже ова саговорница и напомиње да за њих често организују едукативне програме у циљу стицања вештина за њихово економско оснаживање и стицање способности за самостално привређивање.
Интересантно је и истраживање које је спровело Друштво за развој креативности у коме се 80 одсто анкетираних сеоских жена изјаснило да када би имале могућност да бирају између града и села, определиле би се за село. У овом удружењу виде и кључну улогу жена у селима где живе у будућем развоју локалне заједнице, нарочито ако имају своја удружења.
‒ И поред значајне улоге чињеница је да њихов друштвени и приватни ангажман није довољно уважен и често су невидљиве. Док се то не промени живот на селу се не може окарактерисати као квалитетним ‒ рекла је Снежана Живадиновић и позвала је сва удружења, локалну самоуправу и медије да се више ангажују на остваривање тог циља.
У другом удружењу ДАРС, које према својим могућностима помаже рад удружења жена на селу, истичу њихов велики допринос у очувању културног наслеђа, старих јела и обичаја. У ДАРС-у кажу да нема неке смотре регионалне или републичке са које неко од осам алексиначких удружења жена не донесе неко признање или награду, и то су обично она највреднија. Оно што ограничава већи утицај жена у сеоским заједницама је чињеница да су политички и економски и даље на маргинама. Колико су успешне у неговању нашег наслеђа, толико су неуспешне у политичком и друштвеном позиционирању. То је и разлог, сматрају у овој организацији, да немају утицај да се изборе за добијање јавних средстава сходно својим активностима и успесима.