Здравствено стање: Све старији и малобројни, код лекара кад је већ „касно”

Имајући у виду Анализу здравственог стања становништва општине Алексинац за 2021. годину, коју је урадио Институт за јавно здравље Ниш, не можемо бити задовољни оценом која се добије када се упореде сви параметри који утичу на општу слику нашег здравља.

Демографски врло старо становништво са просеком изнад 45 година,  неповољна стопа наталитета насупрот високој општој  стопи умрлих, као  и негативни природни прираштај на територији наше општине, дају очекивану лошу слику о нашем здрављу.

Зато није изненађење што живе највише односе кардиоваскуларна обољења и разна малигна обољења. Да би се ситуација донекле поправила, неопходно је више пажње посветити здравственој превенцији.

У поменутој Анализи, која се нашла и на седници Савета за здравље општине Алексинац, коришћени су подаци који су се могли наћи као процене Републичког завода за статистику за 2021. годину, које углавном исказују дугогодишњи тренд о смањењу и старењу становништва у нашој локалној заједници.

Да смо врло старо становништво, показује и чињеница да смо дебело прешли ону границу од десет одсто од укупних становника особа које су старије од 65 година. Тај проценат такозване зрелости становништва је индикатор да смо, по годинама житеља, врло стара средина. Такав став је изнео и  др  Зоран Милошевић из нишког Института за јавно здравље.

− После пандемије коју смо имали, здравствено стање, могу да кажем, да је на нивоу онога што је било и пре пандемије. Општина Алексинац спада у општину која има становништво старије од 65 година 24 процента, индекс старости је 172, а просечна старост становништва је 45 година. Преко 50 година имате 45 процената становништва − износи неке од негативних података овај саговорник.

А побољшања наше демографске структуре, која утиче и на оцену здравља становништва, нема док се број новорођених не повећа а умрлих смањи. За годину дана  општина  Алексинац  три пута је мање добила становника, у односу на оне наше суграђане који су нас због животног циклуса напустили. Остаје нада да ће тај однос, у годинама када корона више није актуелна, бити знатно повољнији.

− Друга ствар која би била можда интересантна за вас да је у прошлој години број умрлих 1132, а очекивано трајање живота за мушкарце је 71 , а за жене 75 година. А што се тиче разлога или узрока смрти, највећи број умрлих је од болести система крвотока 45,5 процената, од малигних болести 12,5 процената и од система органа за дисање 6,7 процената. Остале болести су мање заступљене на овом подручју. У протеклој години живорођено је 361 беба – наставља др Милошевић са изношењем података који су упозоравајући.

Стање и статистичке бројке се не могу променити преко ноћи, иако  су новчане надокнаде за родитеље новорођенчади повећане, а ту су и други демографски подстицаји. Можда најпре можемо нешто учинити када је у питању побољшање квалитета живота у старости и продужетка животног века, који сада није у просеку Европске уније.

− Највећи и најважнији изазов би био да се ради на превентиви болести органа крвотока и малигних болести. То је оно што би било најважније, у том смислу потребно је организовати едукацију од обданишта до радних организација и скренути људима пажњу да поведу више рачуна о свом здрављу и да се превентивно подвргну одређеним контролама када је за то потребно − објашњава овај стручњак из Института за јавно здравље Ниш.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

one × four =