На ЗИПО фестивалу синоћ је одиграна последња овогодишња такмичарска представа. Завршетак смотре како се само може пожелети. За крај пуна позорница младих глумаца и деце у обостраној жељи да се овај догађај овековечи фотографијом и сeлфијем.
Да постоји награда публике највероватније би припала представи „Звонар Богородичне црквеˮ, изведене синоћ у продукцији Народног позоришта Приштина, Дома културе Грачаница и Факултета уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Звечану и Косовској Митровици.
Представа је рађена по истоименом роману француског писца Виктора Игоа, а у режији Дејана Цицмиловића. Намењена је деци и у први план истиче љубав, пријатељство, толеранцију, прихватање различитости и значај унутрашњих вредности који нас чине предивним бићем. Све то кроз причу о догађајима на тргу испред катедрале и „сукобуˮ са калуђером који забрањује да се игра и пева на том простору. Раздрагана дружина коју предводи лепа Есмералда баш у игри и весељу не види ништа лоше. На крају побеђују љубав и толеранција. У овој причи сви постају весели пријатељи, преобразивши зло код појединаца у доброту.
Препуштајући стручном жирију да процени квалитет глуме студената Факултета уметности, овде треба рећи да су ови млади ствараоци својим наступом успели да поруке представе пренесу на публику, што је још битније, на ону најмлађу. Зато су Невена Недељковић, у улози Есмералде и њена дружина у комаду, а у стварности колеге Стефан Марковић, Снежана Џоговић, Милица Вранеш и Милица Грабовић доживели овације од стране публике. Невена је проглашена од стране жирија за глумца вечери.
Не треба заобићи ни изузетно добру глуму Николе Станковића у улузи калуђера Фрола, по мишљењу присутне старије публике, и најбоља глума вечери. Запажен је био и наступ Луке Потпарића као Квазимода, а похвале иду и на рачун Јована Јевтића, који тумачи Фебуса и Ђорђа Велимировића у улози Гренгоара.
Драматизацију текста урадила је Биљана Митровић, костимограф је Љиљана Ружић, израда сценографије поверена је Дејану Степићу, а кореографију су урадили Елена Громилић и Игор Наумоски. Музику је компоновао Новак Ашковић.
И на крају, ако судимо по овом мјузиклу, у приштнском позоришту, не морају у будуће да брину за кадрове. А ми се надамо да нам из покрајне на овдашњој сцени стигне још представа. Алексинац се показао као добар домаћин, а гости су узвратили добром глумом у којој се препознаје напаћена, али и осећајна косовометохијска душа.
