Забележена историја једне од највећих наших школа

Једна од најуређенијих школа на подручју наше општине Основна школа „Вук Караџићˮ у Житковцу за Дан општине добила је публикацију о свом историјату. Аутори професори историје Милан Петровић и Зоран Стевановић су у књизи на око 500 страна систематски и документарно исцрпно представили рад школе на овом подручју од 1860. године до данашњих дана. Друга школа отворена у тадашњем Срезу бугар – моравском је била у Прћиловици 1860. године. Основна школа у Житковцу је почела са радом 1911. године у новоподигнутој згради наменски грађеној за те потребе. Са почетком другог полугодишта школске 1913/14. године почела је настава и у Моравцу. Основна школа у Горњем Сухотну основана је 1921. године, а следеће 1922. у Лужану. Основна школа у Нозрини почела је са радом 1925. године.

Осмогодишња основна школа у Житковцу почела је са радом 1955. године, а настала је спајањем четворогодишње основне школе у Житковцу и Ниже гимназије. Овој централној школи припајају се 1957. године четвороразредне основне школе у Прћиловици, Моравцу, Горњем Сухотну, Лужану и Нозрини, које су тада радиле самостално.

Један од рецезената Данијела Миличић Ђошић каже да је ова књига и сведок развоја школства у Србији и о свим променама које је оно прошло свих ових година.

‒ Иако су аутори ово дело представили као једну целину, ипак се оно може поделити на два периода, пре и после 2000. године. Рез ј видљив у сваком смислу. У првом делу књиге читамо текстове из којих сазнајемо да док се ученици образују интензивно се ради и на њиховом упознавању са основама социјалистичке револуције, са самоуправљањем, са историјатом омладинског покрета, а посебна пажња се посвећује очувању успомене на пале борце, на историју, културу и традицију. Наставници са ученицима и родитељима активно сређују ентеријер школе као и школско двориште. Такмичењима и секцијама је такође посвећена велика пажња. Сазнајемо да у школи ради и ђачка кухиња, постоји ђачка економија и сала биоскопа у Житковцу је коришћена врло често за приказивање филмова ђацима – објашњава овај рецизент.

Она за други део књиге, која обухвата период после 2000. године, каже да су аутори ненамерно успели да дају слику свих реформи које су захватиле наше школство. По њој промене су видљиве у називу, од делегата одељенских заједница, пионирских заједница, социјалистичке омладине, васпитно образовних циљева прешло се на ђачки парламент, наставу усмерену ка исходима, пројектну наставу, међупредметне компентенције, међупредметно повезивање.

Директор Милан Динић је након промоције књиге, одржане четвртог јуна, заинтересоване провео по школским просторијама указавши на постигнуте резултате у њиховим сређивањима, али и на неопходну адаптацију дела зграде. Издавач књиге о овој школској установи је Библиотека „Вук Караџићˮ из Алексинца.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

3 × two =