Друштво српско-руског пријатељства „Рајевски-Вронски” из Житковца, данас је, поводом деветог маја, Дана победе над фашизмом у Другом светском рату, положило цвеће на спомен-обележју погинулим руским добровољцима у Првом српско-турском рату 1876. године.
Говорећи испред овог споменика, који се налази у градском парку „Брђанка”, председник Друштва, Миодраг Тасић напоменуо је да је руски народ у свим тешким временима био уз српски и помагао колико је то било у могућности.
‒ Данас је Дан победе над фашизмом, ми нисмо пред таквим спомеником, али сваки руски споменик заслужује пажњу српског народа, братског српског народа. Много је Руса изгинуло у новијој историји за српски народ и ми смо им безмерно захвални и увек можемо једино на њих да се ослонимо. Надамо се да ће тако да остане и у будућности ‒ започео је своје излагање Тасић.
Он је још и казао да још од Карађорђа, важи правило да када је Русији било добро и када је била у успону и јака, и Србији је било добро, а када је Русија била у подређеном положају, ми смо три пута горе пролазили.
‒ Знамо да су 1812. године Руси морали због Наполеона да се повуку са Дунава. Следеће 1813. је дошло до слома Првог српског устанка. Године 1876. када је Србија већ изгубила Српско-турски рат, да нису Руси интервенисали турска војска се не би зауставила до Београда. У Првом светском рату после објаве рата Србији од Аустроугарске, Русија је одмах сутрадан објавила рат Аустроугарској и Немачкој. Тако да смо увек само на њих могли да се ослонимо, као и у новијој историји. Много је добровољаца било и у најновијим ратовима ‒ наставио је Тасић.
По његовом мишљењу је тако и данас, и у прилог тој тврдњи, набројао је активности руске федерације у заштити српског народа у Савету безбедности и другим међународним организацијама.
‒ Много је добровољаца било и у најновијим ратовима. Спасили су нас да нас не прогласе у Савету безбедности за геноцидан народ. Мислим да чине све у јако лошим тренуцима по наш народ, чине све да би нас заштитили колико могу. Мада су и они сами у врло тешкој ситуацији од овог такозваног демократског света. Надам се да ће неко ко одлучује о судбини овог народа разумети и да ће се окренути мало више Русији него неким западним наводним вредностима ‒ завршио је први човек овог друштва које негује односе између два народа уз поруку: „Слава српском народу, слава руском народу, пре свега”.
Руски споменик у Алексинцу је спомен-обележје руским добровољцима у Српско-турским ратовима (1876—1878) у градском парку „Брђанка”. Подигнут је 8. (20) новембра 1880. године, у средишту ондашње тешке борбе, у редуту (шанцу) број 4 који је носио име „Алексиначки редут”.
Споменик је подигнут по пројекту инжињера Франтишек (Фран) Хајнрих Вишека (1828-1896), Чеха који је дошавши у Србију 1878. године, примио православну веру 1891. године, када је добио ново име Радован. Подигнут је од камена са Озрена поред алексиначке бање, висине 12 метара, на врху украшен крстовима од белог мермера са све четири стране, а при дну на соклу утврђене су четири мермерне плоче са натписима на српском и руском језику. На мермерним плочама на соклу налази се следећи текст и то на источној на српском, а на западној на руском језику: Споменик у борбама изгинулим руским добровољцима који 1876. године дођоше у помоћ Србима за време неједнаке борбе њихове са турском царевином. Од ове љубави нико веће нема да ко душу своју положи за пријатеље своје.
На мермерним плочама на соклу на јужној на српском, а на северној страни на руском налази се следећи текст: Подигнут од њихових земљака 1880. године.