Вашарџије искористиле Петковицу за јесењу шетњу

Вашари у Алексинцу, а и у другим крајевима Србије, још увек су актуелни и вероватно да ће они још дуго да буду део наше традиције и фолклорне забаве. Да су овакви скупови у неку руку и друштвене појаве значајне за човека потврдио је и јучерашњи вашар у улици поред Моравице где слила река људи жељих да прошетају између вашарских тезги. Колико је било народа, показује и податак да у једном делу простора да би се прошло десетак метара требало је скоро исто толико минута.

А на вашару, не знате где да баците поглед. Шарене тезге са свакојаком робом и написима о попусту на сваком кораку. То је атракција за оне који не могу још увек да се одвикну од пазара на вашару и од уверења да је вашарска роба јефтинија. Они који су пак искористили вашар и лепо време да прошетају, имали су прилике да се сретну са знаним и незнаним и да измене по коју реч. То само доказује и да поред савремених комуникационих средстава, жива реч је нешто преко потребно савременом човеку. А прелепо је било гледати и младе и старије који су обучени у складу са модним трендовима опуштено шетали вашаром изазивајући пажњу присутних. У маси шетача било је доста и беба, што је овом друштвеном догађају дало додатну лепоту.

А гужва, односно „борбаˮ за место више, била је и међу продавцима. Већ раније свих 270 места је било распродато, па није ништа необично што су поједине тезге биле и на тротоару у суседној, једносмерној улици где се одвијао саобраћај. Добри познаваоци прилика кажу да је више разлога који су допринели оволикој посети вашару. Лепо време, нерадан дан и чињеница да је ово последњи овогодишњи вашар у Алексинцу су најважнији разлози да се многи наши суграђани упуте пут улице поред Таша.

Додуше, приметна је блага еволуција вашара, јер није било музике и кола, као и разних вашарских атракција које су некада привлачиле пажњу – зид смрти, рингишпили и сличних атракција.

Православни верници су јуче славили једну од најбитнијих светица српског порекла Свету Петку, која је у Бугарској и Грчкој позната као Параскева. Ова славна и код Срба веома поштована светитељка је заштитница жена, која је помагала болесне и сиромашне.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

4 × one =