Комеморацијом, одржаном јуче на острву Отони, у Цркви Свете Петке, у чијем дворишту се налази гробље српских војника, уз присуство делегације Србије и домаћина, обележена је 110. годишњица искрцавања српске војске на Јонским острвима Крфу и Виду.
Острво Отони налази се 20 километара северозападно од Крфа. Дугачко је 5,6, а широко 3,6 километара и на њему стално живи око 100 становника. Српска војска се прво искрцала управо на овом острву.
Наша екипа боравила је на Крфу у августу, где је са кустосом тамошње „Српске куће“ Љубомиром Сарамандићем разговарала о значају овог историјског места за српски идентитет. У неколико наставка већ смо објавили делове тог разговора. Данас представљамо део у којем смо резимирали резултате наше епопеје.
Сарамандић сматра да су се тадашњи наши преци управо борили да буду своји на своме. За то су се борили. То је био разлог привременог повлачења – одбити капитулацију. Он истиче да је за српског сељака, имајући у виду да је 95 одсто становништва било рурално, било незамисливо да му туђин влада.
Наш саговорник каже да му тешко падају питања о томе да ли је у тим тренуцима требало другачије поступити, управо зато што, ако установимо да је направљена грешка, да се могло ићи другим путем, онда је то, како каже, „једна депримирајућа конструкција“.
– Видите, та питања произилазе и, наравно, из стварања те будуће државне творевине, али мислим да је то једна друга тема. Осим тога, имате један дефетистички принцип – да треба гледати своја посла, да се не треба жртвовати. Мислим да су оба принципа погрешна. Дакле, ми треба, још једанпут да поновим, да славимо велику победу, вероватно највећу победу у српској историји, и да се ту зауставимо. Једноставно, тај први ратни циљ који је био прокламован – био је: сви Срби у једној држави. Тај циљ је постигнут. Осим тога, наравно, живели смо у једној држави која је била међународно призната. Дакле, печат великих сила је такође један од услова стварања државе – износи своје ставове овај кустос.
Он сматра да се приче о стварању Југославије неоправдано прожимају са једном, како каже, „блиставом, победничком, чистом као Србија причом“.
– А то што се касније дешавало, то је једна друга тема. Ја избегавам да прожимам те политичке ставове са интерпретацијом овог историјског тренутка, јер се из фокуса губи оно што је најважније, а то је оно о чему смо већ говорили: поклоњење жртви, нека врста преиспитивања и нека врста надахнућа, стварање нове снаге која на оваквом једном месту треба да се твори – поручује Сарамандић.
Он остаје при мишљењу да, ако сувише одлазимо у све оно што се касније дешавало, губимо чистоту и узвишеност тог историјског тренутка.
Следећи наставак: Наша дијаспора о голготи у Великом рату
Насловна фотографија: Обележавање на Крфу (извор: Танјуг/minrzs.gov.rs)