Поверење грађана у медије у Европи, па и у Србији, налази се на историјском минимуму. И поред тога, постоје грађани који своје муке и проблеме желе да поделе са јавношћу посредством медија, попут нашег.
Наш суграђанин Јовица Ранђеловић од својих дечачких дана, а рођен је 1956. године, како каже, користио је пролаз од своје куће до улице, али је он сада затворен.
У овакву ситуацију дошао је у тренутку када су му потребни мир и сва удобност, а не проблеми око коришћена пролаза. Сада користи један алтернативни, који је тако узан да је отказао комуналцима изношење смећа из дворишта. Неки већи предмет проблематично је допремити до куће, а о доласку аутомобилом или хитне помоћи да и не говори.
Јовични проблеми почели су 2020. године за време короне, односно када се од ње склонио код куће у Србији, али је изненада морао да се врати за Словенију, где је радио. На поласку је, како смо схватили из његове приче, видео да комшија мења ограду и наводно га је упозорио да не дира капију на месту где је пролазио.
Сада већ покојни комшија, како нам каже Јовица, није се држао тог договора, па га је по повратку дочекало непријатно изненађење – затворен пролаз.
Наш саговорник каже да је имао неке неправоснажне пресуде о ослобађању пролаза, у којима је стајало да жалба не одлаже извршење. Међутим, судија је из личних разлога затражио да буде изузет из предмета, па је дошло до промене судије који водио поступак.
И док суд већа и неколико година спроводи поступак, што је са правне стране можда и разумљиво, Јовица у центру Алексинца нема уредан и функционалан прилаз својој кући и свом плацу.
Ово је прича која се тиче једног човека, али у ширем смислу има и друштвену конотацију. Овај суграђанин је био спреман да јавно говори о овоме, а питање је колико има наших људи који су због неуређености имовинско-правних односа, неефикасности одређених служби, а понешто и због свог правног незнања, у оваквој или можда још тежој ситуацији.
Јовица је ангажовао адвоката и надамо се да ће правно решити свој проблем, али остаје питање колико има оних који то себи не могу да приуште.
Зато је битно да се једном уреди да свака парцела у насељеном месту има свој функционални излаз на улицу, да правно-имовински односи буду јасни, а да судови, тамо где је све чисто, реагују брзо и у разумном року.
Јовичин пример је опомињући, а колико је нелогичан и тежак његов положај показују и фотографије.