Велики је број људи са ових простора, који су у периоду око и између два светска рата напустили свој завичај и населили готово све крајеве планете Земље. Велика је ствар када ,,тамо негде“ пронађу своје место ,,под небом“, када се остваре на професионалном плану. А још већа је када у ономе чиме се баве – искораче. Помере границе.
Један од таквих је Љубиша Стефановић. Рођени Алексинчанин, који је са 7 година напустио Алексинац, отишао у Америку и постао успешан кошаркаш. Први је Србин, рођен у Србији, који је одабран на НБА драфту. Такође, први је Југословен који је, без утакмице у домаћој лиги, позван у репрезентацију Југославије. Љубиша је играо и за Црвену звезду, клубове из Француске, Италије и Швајцарске.
Недавно се појавила информација о другом Стефановићу. Реч је о Љубишином сину, Саши. Млађи Стефановић кренуо је очевим стопама и са великим успехом наступа у америчкој колеџ кошарци.
Љубиша је био видно расположен за разговор о својим коренима, родбини, Сашиној каријери…
Много ми је драго што имам прилику да разговарам са Вама. Када сам, читајући неке интернет портале, сазнао за Вашу причу, истог тренутка сам тражио начин да дођем до Вас. На крају ми је Саша дао Ваш контакт. Како он проводи овај период?
– Ближи се крај сезоне. Ово му је последња на колеџу, с обзиром да су преостале још три утакмице. Након тога, очекује их завршни турнир, а потом и ,,фајнал фор“. Кошарка нам је у крви. Ја сам је играо, старији син донекле, није желео да иде даље. Определио се за школу и то је његов пут. Док је млађи син већ пуно тога постигао, с обзиром да је ,,Пурдју“ једна од најбољих екипа у Америци, када је реч о колеџ кошарци.
Како видите његову даљу каријеру?
– Мислим да може да игра НБА. Пуно тимова се већ интересује за њега из Америке и Европе. Исто важи и за нашу репрезентацију. Он је већ био у Београду на припремама младе репрезентације 2018. године. Због изненадне смрти мог оца, Сашиног деде, вратили смо се у Америку. Пре тога је био у америчкој универзитетској репрезентацији, са којом је освојио сребро на Универзијади у Тајвану.
Када су Вас поново контактирали људи из наше репрезентације?
– Звали су нас пре 10-так дана. Постоји могућност да Саша буде позван овог лета. Видећемо шта ће одлучити Пешић и Тарлаћ. Углавном звали су, са намером да отпочнемо разговоре на ту тему. Рекао сам им да све зависи од развоја ситуације у наредном периоду. Саша ускоро завршава колеџ, а онда га очекују припреме за НБА драфт и 100 одсто ће Саша бити одабран од неког клуба за Летњу лигу.
Саша је једном приликом изјавио да му је велика част када има прилику да игра за српски национални тим?
– Тако је. Мислим да је то било у мају 2018. године. Дошао је Саша Ђорђевић и овде био цео дан. Разговарали су. Након тога, у јуну исте године, позвали су га на окупљање репрезентације за играче до 20 година.
Након што сте давне 1970. отишли из Алексинца, јесте ли долазили овде?
– Јесам. Последњи пут сам био баш када је Саша долазио на припреме 2018. године. Имам пуно родбине Стефановић у Алексинцу и околини. И даље имам своју кућу у Алексинцу. У том крају живи и моја тетка, сестра близнакиња мог покојног оца, као и браћа и сестра од тетке. Мајка ми је из Бобовишта код Алексинца. Имам браћу Ђорђевић из Бобовишта, од којих један данас живи у Алексинцу. Углавном су сви на подручју алексиначке општине, једино смо ми отишли у Америку, где ја живим већ 52 године. Имам у Житковцу и браћу од тетке, презивају се Марјановић.
Како оцењујете квалитет живота у Сједињеним Државама?
– За нас је баш добро. Одлично је. Никаквих проблема нема. Обичан народ овде живи добро. Свако ко овде заврши колеџ или универзитет, има добар посао.
Имате ли у плану посету Србији у скорије време?
– Сада све зависи од Саше. Још 4 године, па ћу у пензију. Моћи ћу да идем кади куда пожелим. Кад сам у Србији, више времена проводим у Београду. Још из времена када сам играо за Звезду, упознао сам велики број људи тамо. Дођем у Алексинац на 2-3 дана, обиђем фамилију и то је углавном то. У наредном периоду зависиће од Саше и тога где ће наставити каријеру.
Дошао сам до сазнања да сте 2002. године уживо гледали чувену утакмицу између САД и Југославије у Индијанаполису?
– Тако је, гледали смо ту утакмицу. Саша је имао око 4 године, тако нешто. Има слику са Дивцем, послаћу ти је (смех). Ето занимљивости. Пре двадесет година је Саша овде гледао репрезентацију, а можда ове године буде прилике да заигра национални тим, који поново води Пешић. Пошто је моја супруга пореклом из Македоније, постоји интересовање и њиховог Савеза. Искрено… не знам. То је његов пут. Сада завршава оно што му је преостало, спрема се за драфт. А након тога, видећемо у ком смеру ће све ићи.
