Алексинчанин први Србин на НБА драфту

Прошле недеље писали смо о Саши Стефановићу, потенцијалном репрезентативцу Србије. Оно што је за Алексинчане посебно занимљиво јесте да је Саша син Љубише Стефановића, некадашњег кошаркаша, рођеног у Алексинцу.

 Љубиша је давне 1970. године са породицом напустио родни Алексинац и преселио се у Америку.

Осим по сјајним партијама на универзитету, Стефановић је остао упамћен као први Србин, рођен на тлу наше земље, којег је неки НБА клуб изабрао на драфту. Десило се то 1985. године, када су га као 95. пика одабрали чувени Сијетл Суперсоникси.

За овог Алексинчанина везује се још једна занимљивост. Наиме, 1983. године, Љубиша Стефановић постао је први Југословен који није забележио ни један минут играња на теренима некадашње Југославије, а који се нашао на списку националног универзитетског тима.

− Рођен сам у Алексинцу, али сам као дете, у фебруару 1970. године, са оцем, мајком и сестром дошао у Краун Поинт, градић на око 60 километара од Чикага, да посетимо деду по очевој страни. Одлучили смо да останемо. − изјавио је  Стефановић.

Љубиша је, након успешних година на универзитету „Илиноис Стејт”, дошао у Европу и на кратко био члан Црвене звезде, на позив Ранка Жеравице, тадашњег тренера црвено-белих.

− На мојој првој години студирања, Звезда, предвођена Ранком Жеравицом, била је на турнеји у САД. Како ми је касније сам Ранко рекао, једне вечери је гледао меч Илиноис Стејта и допала му се моја игра. Распитао се одакле сам. Касније ме је позвао, желевши да се упознамо. Одиграли смо 1982. године и утакмицу са Звездом, после које ме је позвао на припреме универзитетске селекције тадашње СФРЈ. Дошао сам на лето 1983. у Југославију. Био сам први Југословен ни један дан тренинга, нити утакмицу у нашој лиги, а да се нашао у репрезентацији. Сећам се, у тој генерацији био је и Дражен Петровић.

Након кратке епизоде у Звезди, Стефановић је играо у Француској, Швајцарској и Италији и потом одлучио да заврши каријеру. Љубиша је прихватио пословну понуду компаније ,,Форд” у којој и данас ради. Како каже, никада није зажалио због те одлуке.

Бранко, Љубишин деда, доселио се у Америку након Другог светског рата. Дошао је у Индијану, где је пронашао посао у челичани. 1970. године, његов син Зоран добио је америчку визу и са својом породицом се из Алексинца преселио Сједињене Америчке Државе.

О коренима, родбини, Сашиној каријери и другим занимљивостима, моћи ћете да читате у сутрашњем интервјуу са Љубишом Стефановићем.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

two × 2 =