Aleksinac Grad

Упозоравајуће: Алексинац као и Србија, стари и нестаје

Да је Србија демографски све старија држава стручњаци на то упозоравају већ дуже време, уз процену да ће 2050. године старија популација надмашити младу.

Према првим резултатима Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године, у Републици Србији живи 6.647.003 становника, што је мањи број грађана за око пола милиона у односу на претходни попис 2011. године. И у Алексинцу се смањио број житеља. У нашој општини прошле године пописано је 43.098 лица, а пре 11 година било нас је 51.863 особа.

Подаци показују да је на подручју општине Алексинац између два пописа „нестало”  8.765 житеља, односно да нас је толико мање на овом простору. Ово је најмањи број забележених становника у нашој општини након Другог светског рата и први пут да је он пао испод педесет хиљада. На попису 1948. забележено је 61.003 лица, а највише је евидентирано 67.286 особа на попису 1981. године.

На попису 2022. године од евидентираних 43.098 особа, пунолетних је 36.179 лица. У самом граду је пописано 15.607 житеља, а у осталих седамдесетак насеља живи 27.491 становник.

Осим што нас је мање, све смо и старији. Регионално посматрано, најстарије становништво живи у Источној и јужној Србији. Најстарији град у земљи је Црна Трава, у којој је просечна старост житеља 56,37 година. Веома старо становништво живи и у Бабушници, Сврљигу, Гаџином Хану, Жагубици, Кучеву и Неготину – у овим градовима становници имају у просеку више од 50 година. Међу најмлађим срединама су Тутин, чији грађани имају у просеку 34,60 година, и Прешево, са просечном старошћу житеља од 37,57 година. 

Просечна старост у општини Алексинац је 45,52 године што је нешто неповољније од републичког просека који износи 43,85 година. У самом Алексинцу просечна старост је 44, а у осталим насељима 46,39 година.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

one × 2 =