Уместо славља руднике захватила беда

Алексиначки рудари и ове године свој дан, 6. август, 32 године након трагичне погибије рудара у овдашњој јами, дочекују без свог рудника, са тешким условима рада у јамама где одлазе, ниским зарадама за овакве послове.

Ове године нажалост на Алексиначком руднику нема организоване прославе Дана рудара због тешке финансијске ситуације у компанији. Ни у једном руднику није било организоване прославе тако да ни Алексиначки рудник није био изузетак.

− Само је организована мала скромна прослава у Ресавици где су присуствовали директори рудника и поједини пријатељи компаније и то је то што се тиче саме организације. У одређеним рудницима неки синдикати су организовали прославу али то је већ било на локалном нивоу тако да што се тиче Алексинца ове године без прославе − рекао је Немања Денић, директор РГП „Алексиначког рудника”. 

С обзиром да је дошло ново руководство у компанију, алексиначки рудари се надају да ће следеће године финансијска и организациона ситуација бити боља и да ће имати услове да прославе Дан рудара. Рудари свакако заслужују да се бар тај један дан у години организује прослава и да се њима укаже част, јер њихов број је сваке године мањи. Тренутно је 253 радника који раде у дирекцији на самом руднику и у три рудника у оквиру компаније као извођачи радова.

− Што се тиче перспективе не можемо сада прецизно да причамо, јер је дошло до промене на нивоу компаније пре неких месец и по дана. Дошло је ново руководство тако да очекујемо долазак новог директора у Алексинац где ћемо моћи детаљније да причамо о даљим плановима и о развоју Алексинца и као извођача радова и као рудника. Сви знамо да је та Зелена агенда присутна уопште у Европи, у Србији, да је нека тенденција да се смањује производња угља због заштите животне средине, али надамо се да ми можемо ту да нађемо своје место као извођачи радова и да ћемо моћи да опстанемо као рудник − додао је Денић.

Давне 1883. године Алексинчанин Ђорђе Димитријевић, лекар у Београду и власник Алексиначке пиваре Јохан Апел затражили су и добили повластицу звану „Краљевац”, да на површини од 950 хектара могу испитивати и експлоатисати рудно благо. Прве тоне угља послужиле су као погонско гориво за пивару, која је 1884. године пресељена из Алексинца у Ниш.

Године 1989, дошло је до велике несреће када је од тровања угљенмоноксидом (пожар у свежој ветреној струји) живот изгубило деведесет рудара. Тада је рудник и затворен. Од 1990 године Алексиначки рудник наставља са радом као специјализовани извођач рударских радова у подземној експлоатацији угља.

3 коментара

  1. Па где ћете да пронађете своје место кад се угаљ све мање и мање тражи? Нико то својој држави више не жели, нико не жели угљем да гуши свој народ. Нови је ово свет, нове технологије. Срећом по вас то ће код нас са закашњењем да стигне као и увек, али врло брзо ћемо рећи збогом руднику, хвала на свему, било је тужних али и лепих догађаја, баш као и живот…

    1. Ma opusteno,sve tako…ja ti predlazem solarne ploce,panele,vetrenjace,samo na njih od novembra do marta da se grejes…icepices ga,na minis 20-30…aj bre rodjo da nisu drva I ugalj kad bi se ogrejali…aj ne lupaj
      Gas je ok ali ajde prvo nema ga juznije,drugo daj mi pare da ceo sistem uradim,trece bre nema se alo nindzo…si lud???
      Pa znam I ja sta je dobro al ibg nema se

      1. Прво, ја нисам нинџа, ја сам Самурај. Друго, гарантујем да би у животу имао бар мало више пара да си се научио култури. Али добро ок, желим да кажем да сам мислио о будућности а не сада, а држава када би имала план она би све то могла донекле и да помогне. Али наш план је да теби и теби сличнима осугурају да гледате Премијер лигу у наредне 6,7,8 године и у то уложе 600 милиона евра, стварно “нинџо” нема се! Уживајте заваљени у фотељу уз фудбал уз диван ваздух напољу сад Октобра па на тамо…

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

5 × 3 =