Ражањ нема свој хотел, али има Етно кућа Хребељановић. После три деценије живота „на страни” њен власник Срђан Павловић вратио се у завичај на своју дедовину. Реновирао је постојећи објекат и доградио одређене просторије, па је добио и смештајне капацитете, у виду три апартмана.
Са овдашњим произвођачима хране и пића, пре свега са виноградарима, воћарима и пчеларима, успоставио је сарадњу, тако да они имају простора за презентацију својих производа, а он у понуди аутентичну здраву храну локалног порекла. То госте на пропутовању у познатије туристичке дестинације определи да остану дан, два и уживају у таквој понуди. А овог лета, према речима домаћина, било их је из Новог Сада, Суботице, Београда, Лознице и из иностранства, већином наши гастарбајтери из Немачке и Швајцарске. Етно кућа је постала и место окупљања поштовалаца здраве хране и екологије.
У овој кући пролазници скоро по произвођачким ценама могу да купе мед, прерађевине од воћа и поврћа овдашњих домаћинстава, као и вина из локалних винарија. У ову идеју Павловић верује и уопште се не каје што се након 30 година угоститељског рада у Нишу и повремено у иностранству одлучио за Ражањ.
– Овде сам са породицом, овде ми одрастају деца. Моја породица је дошла у здраву средину, моја деца никада нису отишла код лекара, немамо здравствене картоне. Могао бих да препоручим свакоме да дође. Овде је једна ружа ветрова од Јастрепца, Буковика и Ртња. Што се тиче воде и чистог ваздуха овде је беспрекорно. Имао сам понуде и за Београд и опет да се вратим у иностранство, али не. Остао сам овде. У посао су укључени и моји укућани, породично радимо. Наш циљ је био да сви будемо на окупу, да се деца не селе негде и да не иду у иностранство већ да остану на својој дедовини – објашњава наш домаћин свој поглед на овај бизнис у коме су ангажовани он са супругом, два сина и две кћери.
Најстарији син је завршио информатику у Нишу, кћерка медицинску у Ћуприји, па је њихова помоћ у раду драгоцена. Своју етно кућу заинтересованима најчешће препоручују путем друштвених мрежа. Како кажу, план им је да уреде још пет апартмана, а за сада су и цене конкурентне, па је ноћење само хиљаду динара.
Историја на зидовима
За власника Етно куће „Хребељановић” патриотизам је на првом месту. На зидовима су знани ликови из наше историје, али и одређене фотографије и предмети из војничког живота у разним периодима наше бурне историје. Имате утисак да сте у музеју ратне историје.
А такав његов однос према патриотизму није без разлога. Деведесетих година са 19 година Срђан Павловић као војник био је у Книну, онда у Босни, па на Косову. Преко 30 месеци је био добровољац у оквиру војске.
Опширнији текст ускоро ћете моћи да прочитате у штампаном и електронском издању листа Новости југа