У Трњану грађани неће из својих кућа, због подвожњака „језеро”

Трњане је најмногољудније село са леве обале Јужне Мораве према територији града Крушевца и у њему је смештена пошта, месна канцеларија, железничко стајалиште које користе становници још осам алексиначких села према Рибарској бањи. У овом насељу где сложно живе потомци староседелаца, али и људи који су стигли у миграцијама у 20. веку, десетина стамбених објеката биће рушена. Наравно, ако се усвоји у оваквом облику пројекат брзе пруге Београд – Ниш.

Наша екипа је боравила на једној од тих локација, где су мештани казали да смо ми први који су, осим адвоката, дошли да виде како им је и како живе након сазнања да ће им бити рушене куће деценијама грађене, већина лепо уређених и од тврдог материјала.

У разговору са житељима на такозваном гредетинском путу који води испод садашњег подвожњака, а који би требало значајно да се прошири и продуби, осећамо огорчење и неку врсту збуњености, али и одлучности да не дају своје куће. Једна млађа житељка каже да је, откако су сазнали за то, њеној свекрви све горе као да је нека туга и неизвесност вуку у постељу, друга старија жена нам каже „таман смо се скућили у нади да старост проведемо у миру, а ја сада болесна од карцином треба поново да се у овим годинама селим”.

Домаћинство Борка Сретеновића је једно од пет, шест чији ће објекти бити на удару. У његовој изјави се осећа горчина, иако су му мисли веома сређене и пази да неког не увреди, али ипак емоције надиру.

– Уништавају се домаћинства. Уништава се село. Уништава се демографија. Уништава се наша историја. Све се уништава. Немамо речи којима бисмо исказали како се осећамо. Како ће изгледати та пруга? Као логор један. Као Аушвиц, ограђен великим панелима који ће да носи прашину од Београда до Ниша. Ово је потпуна грешка. Како да вам кажем, ово је ван сваке памети. Не знам више ни кога да вређам, нити кога да хвалим. Ово је чист промашај и за село и за све – каже овај наш саговорник. 

Борко и окупљени мештани нису задовољни ни решењем да се постојећи подвожњак шири и сматрају да ће то бити само већи резервоар свакојаке прљаве воде и извор заразе.

– То је чиста грешка, има да заразе ову воду што имамо моравску, тако да смо и у том смислу скроз оштећени. Ту треба да се изведу вештаци, да се тужимо, да иде мука, невоља. Углавном и ова вода што је лежала ту, људи се труде да црпу, али све је то узалуд. Ако направе ту велики базен, са овом подземном моравском водом, ми можемо да се опростимо – закључује овај времешни Трњанац.

Групи с којом разговарамо придружује се један мештанин из појастребачких села која користе овај подвожњак. Он нам каже да од како су га направили имају проблема са водом и са проходношћу подвожњака. У последњих неколико година локална самоуправа ангажује „Водовод” који брзо извуче воду. Он нас посећа на један догађај из деведесетих година прошлог века када је држава велике паре уложила да реши проблем на начин за који је свако разуман и поштен рекао да је неприхватљив.

Направили су решетке испред подвожњака наводно да скупљају и одводе воду у новоизграђени канал поред пруге. Он је изграђен и сада ничему не служи и није у функцији, а у народу је остала прича о скупој промашеној инвестицији и великој заради извођача радова који су наводно били блиски са људима из тада врло утицајног ЈУЛ-а, односно једне од владајућих партија. Док овај пролазник седа у свој ауто добацује да и садашња ситуација може бити слична, да се изгради широк и велики подвожњак, извођачи и инвеститор обаве посао, а дугорочни проблеми остану локалној самоуправи. По њему очито да би требало да се нађе знатно боље решење.

За ове људе поражавајућа је и чињеница што су за пројекат и наводно рушење објеката сазнали од адвоката који су им понудили помоћ, а не од представника железнице или државних органа. Појединци кажу да су „ухваћени на брзину” и да и данас не знају шта су потписали адвокатима, односно да не знају садржај овлашћења. Неки од њих им се наводно не јављају када их сада позову.

Ово је део проблема у овом селу, а остали се могу сврстати у расељавање домаћинстава која се искључиво баве пољопривредом, затим рушење стамбених објеката на више места где су плацеви мали па и ти људи морају да мењају адресу становања, затим укидање стајалишта, прелази усред села и друго. Додуше, неки наводни социолози и психолози су недавно обишли један део Трњана и разговарали са људима чије куће би требало да се руше. Становници би ипак више волели, уместо ових „стручњака”, да виде оне који би пројектовали трасу која одговара грађанима, па и ако би можда била мало јефтинија. Како кажу, нека им мало мања буде зарада, па ће бити и пара да се реше њихови захтеви. Овим наведеним проблемима бавићемо се у медијским садржајима које ћемо објављивати наредних дана.

4 коментара

  1. Verujem da je moguce promeniti taj platn da Trnjane bude stajaliste i drugih problema, kako sam procitao na jednom Niskom novinskom sajtu:
    “Fizička i pravna lica primedbe na Nacrt izmena i dopuna Prostornog plana mogu dostaviti u pisanoj formi, gradskoj/opštinskoj upravi u toku trajanja javnog uvida, zaključno sa 9. aprilom 2024. ili direktno Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, Kralja Milutina 10a, 11 000 Beograd – piše u dokumentaciji.“
    Ako je moguce Pesednik opstine ili bilo ko da resi ovaj problem bice super. Mada za podvoznjak ne verujem da ce opet da ga naprave da bude jezero previ se bi neozbiljno bilo, a i ako ne bude stajaliste u Trnjane oda bi morali da pesacimo 3km ili Korman ili Adrovac dosta je neprijatno.

  2. Istrazite i plan podvoznjaka u srezovcu koji vodi od nigde u nista prema planu koji su napravili. unistavaju se visevekovna imanja, zatrpavaju bunari, ruse zidani objekti, unistava zelenilo, a mesta dva metra dalje koliko hoces, prazne njive unedogled…sve naopako, i sve da zarad sitnih licnih interesa

  3. Tako je bilo i 1881. kada je gradjena prva pruga u Srbiji. Plasili su ljude na razne nacine da se spreci izgradnja.
    Ta pruga je prosla, procice ce i ova. Ljudima treba dati pravednu naknadu i omoguciti bolji zivot u nekim novim uslovima. Brza pruga je od ogromnog znacaja za Srbiju.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

ten − five =