Obnovljeno tradicionalno srpsko domaćinstvo u selu Prekonozi je juče do kasnih popodnevnih sati bilo stecište iskusnih, ali i najmlađih rokera koji su uz dobro druženje pokazali svoja sviračka i pevačka umeća.
Saša Stojković iz Aleksinca, muzičar i zaljubljenik u rok je obnovio svoju dedovinu i u sa ljubavlju stvorenom prijatnom ambijentu ugostio učenike i profesore iz aleksinačke Osnovne škole „Vožd Karađorđe” koji su osnovali školski bend „Blek Džordž”, prevedeno na maternji „Crni Đorđe”. Tu su bili i njegovi prijatelji muzičari iz Beograda.
‒ Imao sam muzičare, sa njihovim mentorima, imali smo i goste iz Beograda. Ovde je bio basista Bajage Cvele, koji je sve one čuvene pesme Bajage snimio. Čoveku se jako sve ovo dopalo. To su takođe moje kolege, ja se bavim muzikom dugi niz godina tako da sam dao doprinos svemu ovome, izašao u susret da svi ovde budu bezbedni, dođu, da uživaju u lepotama ovog sela i pružio neke uslove, koliko sam mogao, da uz gitare, pesmu, ozvučenje, pojačala tako dočaraju i dožive rokenrol na jedan seoski način u planini – kaže ponosito Stojković.
O kakvom se skupu i druženju radi pojasnila nam je agilna direktorka pomenute škole iz Aleksinca Maja Radoman Cvetićanin, koja nije krila dobro raspoloženje i zadovoljstvo onim što je sa svojim kolegama, donatorima i učenicima učinila u stvaranju kluba koji je oduševio okupljene školarce.
‒ Ovo je završnica aktivnosti Muzičkog kluba „Vožda”, sa svim saradnicima, učesnicima, decom i mentorima, i specijalnim gostom – Cvele iz benda Bajaga i instruktori. Danas smo se okupili u etno-domaćinstvu „Stojkovića” u Prekonogama da se družimo, sviramo, zabavimo i svečano završimo ovu sezonu, školsku i muzičku – kazala je ova direktorka.
Sa planinskog proplanka u besprekorno uređenom domaćinstvu „Stojković” razlivali su se rokenrol zvuci kako dokazanih majstora, tako i onih koji su zakoračili u muzičke tajne, šireći se prema naseljima smeštenim naniže od sela Prekonozi, kao i prema planini, odnosno prema ostatku selu, zaustavljajući na trenutak malobrojno stanovništvo koje je hitalo svojim poslovima. Bilo im je drago što su im u gosti stigli obožavaoci rok muzike i na kratko oživeli njihovo mesto, iako možda baš i nisu ljubitelji ovog muzičkog pravca.
Zadovoljni su bili i svi koji su se u tom trenutnu našli u dvorištu. Uz dobro raspoloženje i vedre zvukove, gosti su imali mogućnost da se okrepe hladnim pićem i počaste dobrom domaćom hranom. Kako reče jedan od vozača kombija koji je dovezao učesnike: „Ovo je pravi život i šteta što nema više ovakvih vožnji”. Mišljenja najmlađih nismo zatražili, jer njihovi izrazi lica i aktivno učešće u svirci i pevanju više govore od svake reči. A bilo bi i šteta prekinuti ih.
Sve u svemu, možda bi ovogodišnje druženje u selu Prekonozi trebalo da preraste u nešto više poput rok kampa ili mini festivala. Sa time se slaže i naš domaćin.
‒ Zašto da ne, ja sam za i daću svu podršku sa moje strane što se mene tiče, zeleno svetlo. Sada, zavisi od organizatora, pa ako bude neko želeo, neka se javi. Ja ću dati podršku – poručuje Saša.
Naravno, sami meštani sela Prekonozi nemaju kapaciteta za organizovanje ovakvih skupova, jer su malobrojni, ali im zajednica treba pomoći, da makar na jedan dan oživi naselje.