Обновљено традиционално српско домаћинство у селу Преконози је јуче до касних поподневних сати било стециште искусних, али и најмлађих рокера који су уз добро дружење показали своја свирачка и певачка умећа.
Саша Стојковић из Алексинца, музичар и заљубљеник у рок је обновио своју дедовину и у са љубављу створеном пријатном амбијенту угостио ученике и професоре из алексиначке Основне школе „Вожд Карађорђе” који су основали школски бенд „Блек Џорџ”, преведено на матерњи „Црни Ђорђе”. Ту су били и његови пријатељи музичари из Београда.
‒ Имао сам музичаре, са њиховим менторима, имали смо и госте из Београда. Овде је био басиста Бајаге Цвеле, који је све оне чувене песме Бајаге снимио. Човеку се јако све ово допало. То су такође моје колеге, ја се бавим музиком дуги низ година тако да сам дао допринос свему овоме, изашао у сусрет да сви овде буду безбедни, дођу, да уживају у лепотама овог села и пружио неке услове, колико сам могао, да уз гитаре, песму, озвучење, појачала тако дочарају и доживе рокенрол на један сеоски начин у планини – каже поносито Стојковић.
О каквом се скупу и дружењу ради појаснила нам је агилна директорка поменуте школе из Алексинца Маја Радоман Цветићанин, која није крила добро расположење и задовољство оним што је са својим колегама, донаторима и ученицима учинила у стварању клуба који је одушевио окупљене школарце.
‒ Ово је завршница активности Музичког клуба „Вожда”, са свим сарадницима, учесницима, децом и менторима, и специјалним гостом – Цвеле из бенда Бајага и инструктори. Данас смо се окупили у етно-домаћинству „Стојковића” у Преконогама да се дружимо, свирамо, забавимо и свечано завршимо ову сезону, школску и музичку – казала је ова директорка.
Са планинског пропланка у беспрекорно уређеном домаћинству „Стојковић” разливали су се рокенрол звуци како доказаних мајстора, тако и оних који су закорачили у музичке тајне, ширећи се према насељима смештеним наниже од села Преконози, као и према планини, односно према остатку селу, заустављајући на тренутак малобројно становништво које је хитало својим пословима. Било им је драго што су им у гости стигли обожаваоци рок музике и на кратко оживели њихово место, иако можда баш и нису љубитељи овог музичког правца.
Задовољни су били и сви који су се у том тренутну нашли у дворишту. Уз добро расположење и ведре звукове, гости су имали могућност да се окрепе хладним пићем и почасте добром домаћом храном. Како рече један од возача комбија који је довезао учеснике: „Ово је прави живот и штета што нема више оваквих вожњи”. Мишљења најмлађих нисмо затражили, јер њихови изрази лица и активно учешће у свирци и певању више говоре од сваке речи. А било би и штета прекинути их.
Све у свему, можда би овогодишње дружење у селу Преконози требало да прерасте у нешто више попут рок кампа или мини фестивала. Са тиме се слаже и наш домаћин.
‒ Зашто да не, ја сам за и даћу сву подршку са моје стране што се мене тиче, зелено светло. Сада, зависи од организатора, па ако буде неко желео, нека се јави. Ја ћу дати подршку – поручује Саша.
Наравно, сами мештани села Преконози немају капацитета за организовање оваквих скупова, јер су малобројни, али им заједница треба помоћи, да макар на један дан оживи насеље.