У нашој традицији пите и гибанице се спремају на више начина и све оне имају свој специфичан укус који плени наша чула. Љубитељи овог јела никако не треба да пропусте шансу, ако им се укаже, да пробају питу направљену од домаћих кора, ручно развучених и печених на плотни. Такве коре од домаћег брашна добијеног од пшенице која се узгаја на породичном имању прави тридесетчетворогодишња Марија Петковић из села Рујиште у општини Ражањ.
Маријино умеће у развлачењу и печењу кора изазива дивљење посматрача и ретко се таква спретност сусреће код млађих особа. Ту своју вештину дугује својим прецима.
− Као мала сам гледала од своје прабаке, она је била 1904. годиште. Гледала сам како се то ради, а усавршила сам са мужевљевом баком и она ми је помогла. Моја прабака је Драгиња, а мужевљева бака , односно свекрвина мама је Драгица − објашњава Марија.
Маријине коре се пеку на плотни смедеревца, а у плану има да прави и тортиље и то је нешто на шта ће се фокусирати убудуће. Интересовање постоји, купци су из Београда, Новог Сада, а наша саговорница може да се похвали да су коре допрле и до Немачке и Швајцарске.
− Имам неку понуду и за Дубаи, видећемо да ли ће се то остварити. Највише је људи из Београда, Новог Сада, Бачке Паланке, чак сам имала и у Новом Пазару поруџбине. Ове коре не могу да се користе за баклаве, јер морају да буду много тање и нека друга врста развлачења кора. Могу да се користе за слане пите, гибанице и слатке различите пите , од бундеве, јабука, ораха итд. – каже наша домаћица уз објашњење да ове коре продаје преко интернета, Фејсбук странице, али и на локалном тржишту, јер се за добар квалитет прочуло и у локалу.
Људи кажу да је најтеже бити успешан у својој средини. А Маријин труд и успех се овде цене, па доста испечених кора продаје својим суграђанима. Уз њене коре и овдашње црепуље гурманско јело неће изостати.
‒ Ми смо и навикли на тај укус. Иначе пита из црепуље има тај неки, барем људи тако кажу, специфичан укус који је другачији. Пече се у земљаној посуди и самим тим и мирис је другачији и ужитак је самим тим другачији. То је једноставно традиција села Рујишта и Ражња, спремање хране у црепуљи. Домаћа кора је исто тако традиционална и када то повежемо, два у један, добијемо савршен производ – овим речима Марија описује овдашње традиционалне производе.
Наша домаћица има помоћ од две своје кћери, десетогодишње Николине и седмогодишње Неде, ученица оближње основне школе.
− Привикавам их, помажу ми апсолутно у свему. Имају своје радне навике и помажу и мени што се тиче кора. Помажу око животиња. Старија више и изразила је жељу да буде ветеринар − каже поносна мајка, која је након рођења старије девојчице донела са супругом одлуку да се из Београда врате у родни крај и својим наследницама омогуће одрастање у природи уз здраву храну.
Маријине коре изузетног квалитета имају скоро исту цену као индустријске, што смо се и сами уверили. Она је чланица задруге „Ражањке” и удружења „Етно конац” из Ражња, који реализују Пројекат „Јаке женеˮ. Овај Пројекат је финансијски подржан од стране локалне самоуправе, ресорног министарства и швајцарске владе.
