Opštinsko veće je na današnjoj sednici razmatralo i nekoliko tačaka o kojima konačan sud daje opštinski parlament. Većnici su podržali Izveštaj o ostvarenim prihodima i izvršenim budžetskim rashodima u prvoj polovini ove godine, koji pokazuje da su opštinske javne finansije stabilne i da se budžetski prihodi više nego realno planiraju.
U opštinsku kasu se u prvih šest ovogodišnjih meseci slilo preko 851 milion dinara, što je skoro 58 odsto planiranih sredstava na godišnjem nivou, odnosno preko 50 odsto ako se sagledaju samo tekući prilivi, bez prenetih neutrošenih budžetskih para iz ranijih godina.
U istom periodu, u proteklih šest meseci, iz budžeta je potrošeno skoro 690 miliona, što je oko 36 odsto godišnje planiranih sredstava.
Najznačajniji prihodi su od poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke i oni iznose nešto više od 429 miliona dinara, ili procentualno oko 51 odsto od ovogodišnjeg dvanaestomesečnog plana. Na raspolaganju budžeta su i neutrošena sredstva iz prošle godine, skoro 265 miliona dinara. Inače, najveće učešće u strukturi javnih prihoda pripada transfernim sredstvima od drugih nivoa vlasti, a najviše su nenamenska sredstva od strane Republike, kojih je bilo oko 250 miliona dinara.
Tradicionalno, budžetska potrošnja u prvih šest meseci je manja od planirane iz različitih razloga. Najčešće su u pitanju investicioni ciklusi koji zahtevaju vreme za realizaciju određenih aktivnosti i gradnju komunalnih objekata.
To je i istakla načelnica Odeljenja za finansije Vanja Stamenković, obrazlažući većnicima Izveštaj o kome su se oni kasnije pozitivno izjasnili.
‒ Prihodna strana je planirana realno i Budžet se izvršava u skladu sa planom. Što se tiče rashodovne strane manji je stepen izvršenja rashoda i to je karakteristično za prvu polovinu godine. Izvršenje rashoda je 35,7 posto. Međutim u drugoj polovini godine očekuje se bolje izvršenje zato što tada i dolazi na naplatu sve što je zaključeno tokom godine, a vezano za izvođenje radova ‒ objasnila je načelnica.
Opštinska vlada se saglasila da u Predškolskoj ustanovi „Lane” prilikom formiranja grupa u njoj može da bude do 20 odsto veći ili manji broj deteta od propisanih standarda od strane nadležnog ministarstva, što nije u suprotnosti sa zakonom. Na ovaj način, kako je rečeno, ublažio bi se problem nedovoljnih kapaciteta. I dalje je veliki broj dece, jaslenih i mešovitih grupa, na spisku čekanja za upis u vrtić.
Koliko je on dugačak, što je u suštini bilo pitanje i većnika Aleksandra Stevanovića, predstavnici aleksinačke predškolske ustanove nisu izneli konkretne podatke, ali su kazali da je na njemu dosta dece. Objasnili su da postoje određeni kriterijumi prilikom bodovanja, u kome, kako smo stekli utisak, nije prioritet zaposlenost oba roditelja, pa su porodice, gde su svi članovi zaposleni i imaju decu od godinu do četiri, u organizacionim problemima kako ispuniti poslovne i roditeljske obaveze.
Verovatno će u narednom periodu aleksinačka lokalna samouprava morati da rešava ovaj vruć problem. Neće biti lako, jer osim potrebnog novca za gradnju objekata, treba iz budžeta obezbediti i zarade novoupošljenih. A to bi, najverovatnije, povećalo budžetske rashode za predškolsku zaštitu dece na oko 400 miliona dinara.
Osim pomoći od strane Republike za izgradnju objekata, u rešavanju problema možda treba uključiti i velike, za naše prilike, privredne sisteme gde roditelji te dece i rade. Kao što je to učinjeno sa zdravstvenom zaštitom, otvaranjem ambulanti.
O ovim dokumentima konačnu reč daće odbornici Skupštine opštine Aleksinac na sledećoj sednici.